Украјинска православна црква — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење 2}}
{{друго значење 2}}
{{Православна црква
{{Православна црква
| Црква 1 = Украјинска православна црква
| Црква 1 = Украјинска православна црква
| Црква 2 =
| Црква 2 =
| Застава =
| Застава =
| Грб =
| Грб =
| Слика = Lavra panorama-kijev.jpg
| Слика = Lavra panorama-kijev.jpg
| Опис = [[Кијевско-печерска лавра]]
| Опис = [[Кијевско-печерска лавра]]
| Оснивач =
| Оснивач =
| Оснивање =
| Оснивање =
| Киријархална црква = [[Руска православна црква]]
| Киријархална црква = [[Руска православна црква]]
| Аутокефалност =
| Аутокефалност =
| Канонско признање 1 =
| Канонско признање 1 =
| Аутономија = [[1990]] — [[самоуправна црква]] с правима широке аутономије
| Аутономија = [[1990]] — [[самоуправна црква]] с правима широке аутономије
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Предстојатељ = Митрополит кијевски и све Украјине [[Онуфрије Березовски|Онуфрије (Березовски)]]
| Предстојатељ = Митрополит кијевски и све Украјине [[Онуфрије Березовски|Онуфрије (Березовски)]]
| Сједиште = [[Кијев]]
| Сједиште = [[Кијев]]
| Резиденција предстојатеља = [[Кијевско-печерска лавра]]
| Резиденција предстојатеља = [[Кијевско-печерска лавра]]
| Канонска јурисдикција = {{застава|Украјина}}
| Канонска јурисдикција = {{застава|Украјина}}
| Дијаспора =
| Дијаспора =
| Аутономне цркве =
| Аутономне цркве =
| Богослужбени језик =
| Богослужбени језик =
| Календар = [[Јулијански календар]]
| Календар = [[Јулијански календар]]
| Архијереја = 85
| Архијереја = 85
| Епархија = 54
| Епархија = 54
| Манастира = 219
| Манастира = 219
| Храмова =
| Храмова =
| Школа = 22
| Школа = 22
| Вјерника = око 5 милиона
| Вјерника = око 5 милиона
| Званична страница = [http://orthodox.org.ua/ orthodox.org.ua]
| Званична страница = [http://orthodox.org.ua/ orthodox.org.ua]
| Карта =
| Карта =
}}
}}
'''Украјинска православна црква''' ({{Јез-укр|Українська православна церква}}, {{јез-рус|Украинская православная церковь}})<ref>Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата ({{јез-укр|Українська православна церква Московського патріархату}}, {{јез-рус|Украинская православная церковь Московского патриархата}}) како би се направила разлика од неканонске тзв. [[Кијевски патријархат|Украјинске православне цркве Кијевског патријархата]]</ref> јесте [[самоуправна црква]] с правима широке [[Аутономна црква|аутономије]] под јурисдикцијом [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
'''Украјинска православна црква''' ({{Јез-укр|Українська православна церква}}, {{јез-рус|Украинская православная церковь}})<ref>Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата ({{јез-укр|Українська православна церква Московського патріархату}}, {{јез-рус|Украинская православная церковь Московского патриархата}}) како би се направила разлика од неканонске [[Кијевски патријархат|Украјинске православне цркве Кијевског патријархата]]</ref> јесте [[самоуправна црква]] с правима широке [[Аутономна црква|аутономије]] под јурисдикцијом [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].


Постоје још и [[Кијевски патријархат|Украјинска православна црква Кијевског патријархата]] и [[Украјинска аутокефална православна црква]].
Постоје још и [[Кијевски патријархат|Украјинска православна црква Кијевског патријархата]] и [[Украјинска аутокефална православна црква]].
Ред 41: Ред 41:
У јесен [[1989]]. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у [[Украјина|Украјини]] се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] су се јавиле тенденције за одвајањем од [[Руска православна црква|Московског патријархата]].
У јесен [[1989]]. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у [[Украјина|Украјини]] се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] су се јавиле тенденције за одвајањем од [[Руска православна црква|Московског патријархата]].


[[Патријарх московски Пимен]] и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су позив од клирика западноукрајинских епархија да дају аутокефалност [[Украјински егзархат|Егзархату]]. Затим, [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]] је 30/31. јануара [[1990]]. донио ''Уредбу о егзархатима'' ({{Јез-рус|Положение об экзархатах}}) која је пружила преосталим егзархатима (у [[Украјина|Украјини]] и [[Белорусија|Бјелорусији]]) широка самоуправна права, као и право да се представљају као Украјинска православна црква и [[Бјелоруска православна црква]].<ref>Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, стр. 4—12.</ref>
[[Патријарх московски Пимен]] и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су позив од клирика западноукрајинских епархија да дају аутокефалност [[Украјински егзархат|Егзархату]]. Затим, [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]] је 30/31. јануара [[1990]]. донио ''Уредбу о егзархатима'' ({{Јез-рус|Положение об экзархатах}}) која је пружила преосталим егзархатима (у [[Украјина|Украјини]] и [[Белорусија|Бјелорусији]]) широка самоуправна права, као и право да се представљају као Украјинска православна црква и [[Бјелоруска православна црква]].<ref>Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, pp. 4—12.</ref>


Дана [[9. јул]]а [[1990]]. у [[Кијев]]у је одржано савјетовање украјинског епископата на којем је закључено да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима). Процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима. Политичке власти нису спречавале незаконита дјеловања унијата него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима. Због тога су украјински православци, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]].
Дана [[9. јул]]а [[1990]]. у [[Кијев]]у је одржано савјетовање украјинског епископата на којем је закључено да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима). Процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима. Политичке власти нису спречавале незаконита дјеловања унијата него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима. Због тога су украјински православци, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]].
Ред 50: Ред 50:
{{Посебан чланак|Самоуправна црква}}
{{Посебан чланак|Самоуправна црква}}


Од [[25. октобар|25.]] до [[27. октобар|27. октобра]] [[1990]]. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], одржао се [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејски сабор]] у саставу 91 јерарха [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Након разматрања апела ({{Јез-рус|Обращение}}), Архијерејски сабор је установио:<ref>Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, стр. 2.</ref>
Од [[25. октобар|25.]] до [[27. октобар|27. октобра]] [[1990]]. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], одржао се [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејски сабор]] у саставу 91 јерарха [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Након разматрања апела ({{Јез-рус|Обращение}}), Архијерејски сабор је установио:<ref>Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, pp. 2.</ref>
# Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
# Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
# У вези са тим, назив [[Украјински егзархат]] се укида.
# У вези са тим, назив [[Украјински егзархат]] се укида.

Верзија на датум 23. октобар 2018. у 05:49

За друге употребе погледајте страницу Украјинска православна црква (вишезначна одредница).
Украјинска православна црква
Кијевско-печерска лавра
Основни подаци
Киријархална цркваРуска православна црква
Аутономија1990 — самоуправна црква с правима широке аутономије
Канонско признањеКанонски призната
ПредстојатељМитрополит кијевски и све Украјине Онуфрије (Березовски)
СједиштеКијев
Канонска јурисдикција Украјина
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја85
Епархија54
Манастира219
Вјерникаоко 5 милиона

Украјинска православна црква (укр. Українська православна церква, рус. Украинская православная церковь)[1] јесте самоуправна црква с правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Постоје још и Украјинска православна црква Кијевског патријархата и Украјинска аутокефална православна црква.

Историја

Главни чланак: Историја Руске православне цркве

Тежња ка аутокефалности

У јесен 1989. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у Совјетском Савезу и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у Украјини се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима Украјинског егзархата су се јавиле тенденције за одвајањем од Московског патријархата.

Патријарх московски Пимен и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су позив од клирика западноукрајинских епархија да дају аутокефалност Егзархату. Затим, Архијерејски сабор Руске православне цркве је 30/31. јануара 1990. донио Уредбу о егзархатима (рус. Положение об экзархатах) која је пружила преосталим егзархатима (у Украјини и Бјелорусији) широка самоуправна права, као и право да се представљају као Украјинска православна црква и Бјелоруска православна црква.[2]

Дана 9. јула 1990. у Кијеву је одржано савјетовање украјинског епископата на којем је закључено да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима). Процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима. Политичке власти нису спречавале незаконита дјеловања унијата него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима. Због тога су украјински православци, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у Украјинску аутокефалну православну цркву.

Епископат Украјинске православне цркве је упутио апел патријарху московском и све Русије Алексију II и Светом синоду Руске православне цркве којим су предлагали да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана 10. јула 1990. одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. Свети синод Руске православне цркве се 20. јула 1990. упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању Архијерејског сабора. Ради припреме Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија (Појаркова).[3]

Самоуправна црква

Главни чланак: Самоуправна црква

Од 25. до 27. октобра 1990. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом патријарха Алексија II, одржао се Архијерејски сабор у саставу 91 јерарха Руске православне цркве. Након разматрања апела (рус. Обращение), Архијерејски сабор је установио:[4]

  1. Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
  2. У вези са тим, назив Украјински егзархат се укида.
  3. Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије.
  4. Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу митрополит кијевски и све Украјине.
  5. Митрополиту кијевском и све Украјине, у границама Украјинске православне цркве, обраћа се са Блажњејши.
  6. Митрополит кијевски и све Украјине има право ношења двије панагије и предношења крста за вријеме богослужења.
  7. Синод Украјинске православне цркве бира и поставља епархијске и викарне архијереје, установљава и укида епархије у границама Украјине.
  8. Митрополит кијевски и све Украјине као предстојатељ Украјинске православне цркве је стални члан Светог синода Руске православне цркве.
  9. Ова одлука Архијерејског сабора Руске православне цркве подлијеже потврди Помјесног сабора Руске православне цркве с уношењем одговарајућих измјена у Устав о управи Руске православне цркве.

Све до краја јануара 2009, за вријеме патријарха Алексија II, Помјесни сабор се није састајао тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. Међутим, био је потврђен од стране свих одржаних архијерејских сабора у том периоду.

Устројство

Украјинска православна црква је Уставом Руске православне цркве одређена као самоуправна црква са правима широке аутономије. Она своју мисију остварује руководећи се Томосом патријарха московског и све Русије (1990) и Уставом Украјинске православне цркве.[5][6] Сматра се за насљедницу древне Кијевске митрополије (у границама Украјине) и Украјинског егзархата Руске православне цркве.

Украјинска православна црква не подлијеже државној регистрацији у цјелини. Међутим, статус правних лица имају њене установе (Кијевска митрополија, синодалне установе, епархијске управе, парохије, манастири, вјерске школе, мисије, братства и сестринства).[7]

Предстојатеља Украјинске православне цркве (митрополита кијевског и све Украјине) бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије. Предстојатељ је стални члан Светог синода Руске православне цркве, а украјински епископат учествује на архијерејским и помјесним саборима, као и у избору руског патријарха. Највиши органи УПЦ су Сабор (помјесни сабор), Сабор епископа (архијерејски сабор) и Свети синод под предсједништвом митрополита.

Предстојатељ Украјинске православне цркве (од 1992) био је митрополит Владимир (Сабодан). Од 24. фебруара 2014, одлуком Светог синода Украјинске православне цркве, мјестобљуститељ кијевског митрополитског трона је био митрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски).[8] Послије смрти митрополита Владимира за новог поглавара Украјинске православне цркве (13. августа 2014) изабран је митрополит Онуфрије.[9]

Украјинска православна црква има укупно 54 епархије.[10] По подацима из фебруара 2013. постојала је 51 епархија (као и 22 викарна архијереја и 10 умировљених), укупно 11.393 парохије и 219 манастира.[11]

Види још

Извори

  1. ^ Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата (укр. Українська православна церква Московського патріархату, рус. Украинская православная церковь Московского патриархата) како би се направила разлика од неканонске Украјинске православне цркве Кијевског патријархата
  2. ^ Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, pp. 4—12.
  3. ^ Определение об Украинской Православной Церкви (14 января 2009), Приступљено 24. 8. 2015.
  4. ^ Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, pp. 2.
  5. ^ Дословни превод са руског је Статут Украјинске православне цркве (рус. устав — срп. статут)
  6. ^ Дословни превод са украјинског је Статут о управи Украјинске православне цркве (укр. Статут про управління Української Православної Церкви)
  7. ^ Глава I, члан 6. Устава Украјинске православне цркве
  8. ^ За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран митрополит черновицки и буковински Онуфрије, Приступљено 24. 8. 2015.
  9. ^ Митрополит Онуфрије — поглавар Украјинске православне цркве („СПЦ“, 14. август 2014), Приступљено 24. 8. 2015.
  10. ^ Українська Православна Церква: ЄПАРХІЇ, Приступљено 24. 8. 2015.
  11. ^ Украинская Православная Церковь, Статистика (по состоянию на февраль 2013 г.), Приступљено 24. 8. 2015.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Украјинска_православна_црква&oldid=20993522”