Једнопартијска држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
* {{зас|Ватикан}} [[Ватикан]] |
* {{зас|Ватикан}} [[Ватикан]] |
||
* {{зас|Кина}} [[Кина]] |
* {{зас|Кина}} [[Кина]] |
||
* {{зас| |
* {{зас|Кубr}} [[Куба]] |
||
* {{зас|Лаос}} [[Лаос]] |
* {{зас|Лаос}} [[Лаос]] |
||
* {{зас|Северна Кореја}} [[Северна Кореја]] |
* {{зас|Северна Кореја}} [[Северна Кореја]] |
||
Верзија на датум 19. мај 2019. у 20:57
Државе са полупредсједничким системом.
Парламентарне републике са извршним предсједништвом бираним у парламенту.
Парламентарна република са церемонијалним предсједником, гдје предсједник владе представља извршну власт.
Уставне монархије у којима извршну власт припада монарху, а обично је врши предсједник владе.
Уставне монархије, које имају одвојеног шефа владе али краљевска породица држи политичку моћ.
Апсолутне монархије.
Једнопартијске државе.
Војне диктатуре.
Једнопартијска држава или једнопартијски систем је ауторитативни и тоталитарни облик државног уређења са једном политичком партијом, која поставља све државне функционере из својих редова и врши утицај на све делове друштва. У највећем броју случајева, друге партије бивају стављене ван закона. Идеологија политичке партије у једнопартијској држави је готово увек екстремна, било да се односи на левицу, тј. комунизам или десницу, тј. нацизам, фашизам, националистичке војне диктатуре, те апсолутистичке монархије.
Понекад, у држави формално влада вишепартијски систем (страначки плурализам), али и даље постоји владајућа партија која има доминантан утицај у влади и парламенту.
