Чаковец — разлика између измена

Координате: 46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И / 46.38973826659697; 16.43796523516942
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 33 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q167839 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 27: Ред 27:
'''Чаковец''' ({{јез-мађ|Csáktornya}}, {{јез-нем|Tschakturn}}) је град у [[Хрватска|Хрватској]] и административно средиште [[Међимурска жупанија|Међимурске жупаније]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.<ref>{{Cite web |url= http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/htm/h11_RH.html|title= Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.|accessdate= 28. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Државни завод за статистику Републике Хрватске}}</ref>
'''Чаковец''' ({{јез-мађ|Csáktornya}}, {{јез-нем|Tschakturn}}) је град у [[Хрватска|Хрватској]] и административно средиште [[Међимурска жупанија|Међимурске жупаније]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.<ref>{{Cite web |url= http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/htm/h11_RH.html|title= Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.|accessdate= 28. 8. 2012.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Државни завод за статистику Републике Хрватске}}</ref>


== Географски положај==
== Географски положај ==
Чаковец је смештен на ([[географска ширина|географској ширини]] 46.3844444 N, [[географска дужина|географској дужини]] 16.4338889 E, на [[надморска висина|надморској висини]] од 164 [[m]]), смештен у близини реке [[Трнава|Трнаве]] између река [[Мура|Муре]] и [[Драва|Драве]]. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.
Чаковец је смештен на ([[географска ширина|географској ширини]] 46.3844444 N, [[географска дужина|географској дужини]] 16.4338889 E, на [[надморска висина|надморској висини]] од 164 [[m]]), смештен у близини реке [[Трнава|Трнаве]] између река [[Мура|Муре]] и [[Драва|Драве]]. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.


==Територијална организација==
== Територијална организација ==


До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело [[Међимурје]]. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 -{km²}-, а према попису становништва из [[1991]]. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила [[Међимурска жупанија]], са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: [[Мурско Средишће]], [[Прелог]] и Чаковец и 22 општине: [[Белица (Међимурје)|Белица]], [[Вратишинец]], [[Горичан]], [[Горњи Михаљевец]], [[Декановец]], [[Домашинец]], [[Доња Дубрава (Међимурје)|Доња Дубрава]], [[Доњи Видовец]], [[Доњи Краљевец]], [[Коториба]], [[Мала Суботица]], [[Неделишће]], [[Ореховица]], [[Подтурен]], [[Прибиславец]], [[Света Марија (Међимурје)|Света Марија]], [[Свети Јурај на Брегу]], [[Свети Мартин на Мури]], [[Селница]], [[Страхонинец]], [[Шенковец]] и [[Штригова]].
До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело [[Међимурје]]. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 -{km²}-, а према попису становништва из [[1991]]. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила [[Међимурска жупанија]], са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: [[Мурско Средишће]], [[Прелог]] и Чаковец и 22 општине: [[Белица (Међимурје)|Белица]], [[Вратишинец]], [[Горичан]], [[Горњи Михаљевец]], [[Декановец]], [[Домашинец]], [[Доња Дубрава (Међимурје)|Доња Дубрава]], [[Доњи Видовец]], [[Доњи Краљевец]], [[Коториба]], [[Мала Суботица]], [[Неделишће]], [[Ореховица]], [[Подтурен]], [[Прибиславец]], [[Света Марија (Међимурје)|Света Марија]], [[Свети Јурај на Брегу]], [[Свети Мартин на Мури]], [[Селница]], [[Страхонинец]], [[Шенковец]] и [[Штригова]].


==Становништво==
== Становништво ==


{{главни чланак|Демографија Чаковца}}
{{главни чланак|Демографија Чаковца}}


Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином [[Хрвати|Хрвата]] [[Римокатоличанство|римокатолика]], с до 4% [[Мађарска|Мађара]], [[Немци|Немаца]], [[Словенци|Словенаца]] и других мањина.
Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином [[Хрвати|Хрвата]] [[Римокатоличанство|римокатолика]], с до 4% [[Мађарска|Мађара]], [[Немци|Немаца]], [[Словенци|Словенаца]] и других мањина.


==Попис [[1991]].==
== Попис [[1991]]. ==


На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:
На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:
Ред 105: Ред 105:
|}
|}


==Насељена места==
== Насељена места ==


Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.
Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.


== Саобраћај==
== Саобраћај ==


Прва пруга саграђена је [[1860]], повезивала је [[Будимпешта|Будимпешту]] с лукама [[Ријека (град)|Ријеком]] и [[Трст]]ом). Повезнице с [[Мурско Средишће|Мурским Средишћем]] и [[Лендава|Лендавом]] саграђене су [[1889]]. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз [[Горичан]] према [[Мађарска|Мађарској]] са [[Загреб]]ом, [[Карловац|Карловцем]], и [[Јадранско море|Јадранским морем]].
Прва пруга саграђена је [[1860]], повезивала је [[Будимпешта|Будимпешту]] с лукама [[Ријека (град)|Ријеком]] и [[Трст]]ом). Повезнице с [[Мурско Средишће|Мурским Средишћем]] и [[Лендава|Лендавом]] саграђене су [[1889]]. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз [[Горичан]] према [[Мађарска|Мађарској]] са [[Загреб]]ом, [[Карловац|Карловцем]], и [[Јадранско море|Јадранским морем]].
Ред 119: Ред 119:
== Данас ==
== Данас ==


Чаковец је економски, транзитни и културни, центар [[Међимурска жупанија|Међимурске жупаније]]. Као административни центар, Чаковец има [[Гимназија|Гимназију]], техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.
Чаковец је економски, транзитни и културни, центар [[Међимурска жупанија|Међимурске жупаније]]. Као административни центар, Чаковец има [[Гимназија|Гимназију]], техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.


Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији ('''Међимурска трикотажа'''), индустрији ципела ('''Јелен'''), производњи хране ('''Вајда''' и '''Чаковецки млинови'''), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме ('''Зрински'''). Иако је Чаковец град модерне [[архитектура|архитектуре]], динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални [[музеј]] Међимурја у [[дворац|дворцу]] чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.
Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији ('''Међимурска трикотажа'''), индустрији ципела ('''Јелен'''), производњи хране ('''Вајда''' и '''Чаковецки млинови'''), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме ('''Зрински'''). Иако је Чаковец град модерне [[архитектура|архитектуре]], динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални [[музеј]] Међимурја у [[дворац|дворцу]] чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.


== Познати Чаковчани ==
== Познати Чаковчани ==

* [[Лидија Бајук]] - [[музичар]], [[забављач]]
* [[Лидија Бајук]] - [[музичар]], [[забављач]]
* [[Лујо Безереду]] - [[кипар]]
* [[Лујо Безереду]] - [[кипар]]
Ред 144: Ред 143:
{{reflist}}
{{reflist}}


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
{{Портал|Хрватска}}
{{Портал|Хрватска}}
{{Commonscat|Čakovec}}
{{Commonscat|Čakovec}}

Верзија на датум 12. март 2013. у 06:34

Чаковец
Фрањевачки трг у Чаковцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаМеђимурска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.15.185
Агломерација (2011.)27.227
Географске карактеристике
Координате46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И / 46.38973826659697; 16.43796523516942
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Чаковец на карти Хрватске
Чаковец
Чаковец
Чаковец на карти Хрватске
Поштански број40000

Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.[1]

Географски положај

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Становништво

Главни чланак: Демографија Чаковца

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:

народ Хрвати Срби Југословени Муслимани Словенци Мађари Чеси Албанци Црногорци Роми Македонци Словаци
бр. становника 14.657 242 258 27 164 35 8 46 23 1 9 2
народ Русини Немци Украјинци Пољаци Јевреји Бугари Аустријанци остали неопредељени регионално опр. непознато
бр. становника 6 2 4 1 4 2 1 10 264 23 210

Насељена места

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Повезнице с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја, 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. гроф (бан) Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Данас

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.

Познати Чаковчани

Референце

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012. 

Спољашње везе

Чаковец на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чаковец&oldid=6864962”