Чаковец — разлика између измена

Чаковец
Чаковец;
	Фрањевачки трг у Чаковцу
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Међимурска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	15.185
Агломерација (2011.)	27.227
Географске карактеристике
Координате	46° 23′ 23″ С; 16° 26′ 17″ И / 46.38973826659697° С; 16.43796523516942° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Чаковец Чаковец на карти Хрватске
Поштански број	40000

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. мај 2013. у 10:36

Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.^[1]

Географски положај

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Становништво

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	14.657	91,61%
Југословени	258	1,61%
Срби	242	1,51%
Словенци	164	1,02%
Албанци	46	0,28%
Мађари	35	0,21%
Муслимани	27	0,16%
Црногорци	23	0,14%
Македонци	9	0,05%
Чеси	8	0,05%
Русини	6	0,03%
Јевреји	4	0,02%
Украјинци	4	0,02%
Бугари	2	0,01%
Немци	2	0,01%
Словаци	2	0,01%
Аустријанци	1	0,00%
Пољаци	1	0,00%
Роми	1	0,00%
остали	10	0,06%
неопредељени	264	1,65%
регион. опр.	23	0,14%
непознато	210	1,31%
укупно: 15.999

Насељена места

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Повезнице с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја, 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. гроф (бан) Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Данас

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.

Познати Чаковчани

Лидија Бајук - музичар, забављач
Лујо Безереду - кипар
Драгутин Фелетар - историчар, географ, писац
Јоза Хорват - авантуриста, писац
Роберт Јарни - фудбалски играч
Ладислав Краљ-Међимурец - умјетник (акварелиста)
Иван Новак - повјесничар, политичар
Стјепан Паткаи - музичар
Никола Павић - пјесник
Ружа Поспиш-Балдани - оперска пјевачица
Фрањо Пунчец - тенисер
Јосип Штолцер-Славенски - композитор
Никола Зрински - војник, пјесник, филозоф
Петар Зрински - војник, политичар
Борис Лајнер - музичар

Референце

^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012.

Спољашње везе

[1] „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012.

[1]

@@ Ред 44: / Ред 44: @@
 На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:
+{{bar box
-{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
+|float=center
-|- style="background:#dfd;"
+|title=Попис 1991.
-|'''background-color:#F5DEB3;"| '''народ'''
+|titlebar=#AAF
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Хрвати]]'''
+|width=300px
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Срби]]'''
+|bars=
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Југословени]]'''
+{{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|14.657|91.61}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Муслимани]]'''
+{{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|258|1.61}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Словенци]]'''
+{{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|242|1.51}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Мађари]]'''
+{{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|164|1.02}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Чеси]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Албанци]]'''
+{{bar percent|[[Албанци]]|#4B3621|46|0.28}}
+{{bar percent|[[Мађари]]|#665D1E|35|0.21}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Црногорци]]'''
+{{bar percent|[[Муслимани]]|#228B22|27|0.16}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Роми]]'''
+{{bar percent|[[Црногорци]]|#C19A6B|23|0.14}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Македонци]]'''
+{{bar percent|[[Македонци]]|#FF7E00|9|0.05}}
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Словаци]]'''
+{{bar percent|[[Чеси]]|#B94E48|8|0.05}}
-|-
+{{bar percent|[[Русини]]|#00416A|6|0.03}}
-|'''бр. становника'''
+{{bar percent|[[Јевреји]]|#91A3B0|4|0.02}}
-| style="text-align:right;"| 14.657
+{{bar percent|[[Украјинци]]|#7FFF00|4|0.02}}
-| style="text-align:right;"| 242
+{{bar percent|[[Бугари]]|#FF9966|2|0.01}}
-| style="text-align:right;"| 258
+{{bar percent|[[Немци]]|#BDB76B|2|0.01}}
-| style="text-align:right;"| 27
+{{bar percent|[[Словаци]]|#9966CC|2|0.01}}
-| style="text-align:right;"| 164
+{{bar percent|[[Аустријанци]]|#9F8170|1|0.00}}
-| style="text-align:right;"| 35
+{{bar percent|[[Пољаци]]|#800020|1|0.00}}
-| style="text-align:right;"| 8
+{{bar percent|[[Роми]]|#91A3B0|1|0.00}}
-| style="text-align:right;"| 46
+{{bar percent|остали|#FFBF00|10|0.06}}
-| style="text-align:right;"| 23
+{{bar percent|неопредељени|#C154C1|264|1.65}}
-| style="text-align:right;"| 1
+{{bar percent|регион. опр.|#CCCCFF|23|0.14}}
-| style="text-align:right;"| 9
+{{bar percent|непознато|#A2A2D0|210|1.31}}
-| style="text-align:right;"| 2
+|caption='''укупно''': 15.999
-|}
+}}
-{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
-|- style="background:#dfd;"
-|'''background-color:#F5DEB3;"| '''народ'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Русини]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Немци]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Украјинци]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Пољаци]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Јевреји]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Бугари]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''[[Аустријанци]]'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''остали'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''неопредељени'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''регионално опр.'''
-|'''background-color:#C2B280;"| '''непознато'''
-|-
-|'''бр. становника'''
-| style="text-align:right;"| 6
-| style="text-align:right;"| 2
-| style="text-align:right;"| 4
-| style="text-align:right;"| 1
-| style="text-align:right;"| 4
-| style="text-align:right;"| 2
-| style="text-align:right;"| 1
-| style="text-align:right;"| 10
-| style="text-align:right;"| 264
-| style="text-align:right;"| 23
-| style="text-align:right;"| 210
-|}
 == Насељена места ==

п р у Град Чаковец
Жишковец Ивановец Криштановец Куршанец Мачковец Миховљан Ново Село на Драви Ново Село Рок Савска Вес Слеменице Тотовец Чаковец Шандоровец Штефанец
Бивша насеља	Горњи Видовец Горњи Пустаковец