Праиндоевропљани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ширење Праиндоевропљана и њихове културе (по курганској хипотези)

Праиндоевропљани, преци Индоевропљана, су били народ са заједничком културом (праиндоевропска култура), језиком и религијом, који је живио између 4500. и 1000. године п. н. е. Они су у више намаха колонизовали дио централно-јужне Азије и Европу. Из многих истраживања произилази да је њихово почетно пребивалиште било у јужној Русији, одакле су се и селили према Европи и јужној Азији. Говорили су праиндоевропским језиком.

Сеобе Индоевропљана су се обавиле у три намаха. Први су, између осталих, напустили своје родне крајеве око 2000. године п. н. е. Грци и населили су се на Балканском полуострву. У другом намаху су поједини народи преселили на југ ка Индији и Персији. Трећу групу пресељеника су предводили Латини, Илири, Келти, Словени, Германи.

Подаци о њима потичу углавном из реконструкције њиховог језика и речника, са нешто мало археолошких и антрополошких налаза и чињеница. У основи, Праиндоевропљани се не могу сврстати у једну етничку или племенску заједницу, већ пре у скуп сличних, али не и идентичних племена и групација.

Оквирно се њихово постојање везује за касни Неолит, тј. за 4. миленијум п. н. е.

Култура и религија[уреди]

Праиндоевропљани су се, као и остали групе у каменом добу, бавили у почетку ловом и сакупљањем, а касније су почели да доместикују животиње, углавном стоку, живину и псе [1]. Ово је евидентно из реконструисаних речи за Коња (*eḱwos, латински: equus), краву (*gwous). Евидентно је и поштовања бога неба или сунца (*dyeus ph2tēr, лит. небески отац).

Такође се може закључити да су користили, или бар били упознати са, точком.[1] Умели су да прелазе преко већих водених површина, или да користе реке за транспорт. У каснијем периоду, примили су и земљорадњу, вероватно од заједница на које су наилазили и због природе предела на које су се насељавали. Познато је и да је постојала усмена епска поезија, која је говорила углавном о боговима, херојима и надљудским бићима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Calvert Watkins, "Indo-European and the Indo-Europeans. The American Heritage Dictionary of the English Language, Fourth Edition. 2000"

Литература[уреди]

  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.