Понтско-каспијска степа

Понтско-каспијска степа
Понтско-каспијска степа
	Степа у „Националном парку природе Азов-Сиваш”, Украјина, са поново насељеним коњима.
	Степа се простире од Дунава до реке Урал. На овој карти је приказан регион познат као Понтска степа, која је највећи део целе Понтско-каспијске степе.
Екологија
Царство	Палеарктичка зона
Биом	умерени травњаци, саване и жбуње
Границе	Списак Caspian lowland desert; Caucasus mixed forests; Central European mixed forests; Crimean Submediterranean forest complex; Источноевропске шумо-степе; Kazakh semi-desert; Kazakh steppe;
Географија
Подручје	994.000 km2 (384.000 sq mi)
Земље	Списак Бугарска; Казакхстан; Молдавија; Румунија; Русија; Украјина;

Понтско-каспијска степа, формирана од „каспијске степе” и „понтијске степе”, је степа која се протеже од северних обала Црног мора (Pontus Euxinus из антике) до северног подручја око Каспијског језера. Протеже се од Добруџе у североисточном крају Бугарске и југоисточне Румуније, преко Молдавије и јужне и источне Украјине, преко руског северног Кавказа, региона јужне и доње Волге до западног Казахстана, поред казахстанске степе на истоку, обе чине део веће евроазијске степе. Он чини део палеарктичког царства и биома умерених травњака, савана и шибља.

Подручје одговара Кимерији, Скитији и Сарматији класичне антике. Током неколико миленијума, бројна племена номадских коњаника користила су степу; многи од њих су наставили да освајају земље у насељеним регионима Европе, западне Азије и јужне Азиј.

Термин Понто-Каспијски регион се користи у биогеографији у односу на флору и фауну ових степа, укључујући животиње из Црног мора, Каспијског мора и Азовског мора. Генетска истраживања су идентификовала овај регион као највероватније место где су коњи први пут припитомљени.^[1]

Према најзаступљенијој теорији индоевропских студија, Курганској хипотези, понтско-каспијска степа је била домовина говорника протоиндоевропског језика.^[2]^[3]^[4]^[5]

Понтско-каспијска степа покрива површину од 994.000 km² (384.000 sq mi) Европе, протеже се од Добруже у североисточном делу Бугарске и југоисточне Румуније, преко јужне Молдавије, Украјине, преко Русије и северозападног Казахстана до Уралских планина. Степа је на северу омеђена источноевропском шумском степом, прелазном зоном мешовитих травњака и умерених лишћарских и мешовитих шума.

На југу, степа се протеже до Црног мора, осим границе Крима и западног Кавказа са морем, где кримски субмедитерански шумски комплекс дефинише јужну ивицу степа. Степа се протеже до западне обале Каспијског мора у Дагестанској области у Русији, али сува каспијска низинска пустиња лежи између степе и северозападне и северне обале Каспијског мора. Казахстанска степа омеђује степу на истоку.

Понто-Каспијска мора су остаци Тургајског мора, продужетка Паратетиса који се простирао јужно и источно од Урала и покривајући већи део данашње Западносибирске низије у мезозоику и кенозоику.

Праисторијске културе[уреди | уреди извор]

Култура линеарнотракасте керамике 5500–4500 пре нове ере
Кукутени-Трипоље култура 5300–2600 пре нове ере
Квалинска култура 5000–3500 пре нове ере
Култура Средњи Стог 4500–3500 пре нове ере
Мајкоп култура 3700–3000 пре нове ере
Јамна/Курганска култура 3500–2300 пре нове ере
Куро-Араксешка култура 3000–2000 пре нове ере
Катакомбска култура 3000–2200 пре нове ере
Срубна култура 1600–1200 пре нове ере
Кобан култура 1100–400 пре нове ере
Новочергашка култура 900–650 пре нове ере

Историјски народи и нације[уреди | уреди извор]

Праиндоевропљани 4. миленијум пре нове ере – сада
Кимеријци 12–7 век пре нове ере
Дачани и Трачани (Гети) 11. век пре нове ере – 3. век нове ере
Скити 8–4 век пре нове ере
Сармати 5. век пре нове ере – 5. век нове ере
Остроготи 3–6 век
Хуни and Авари 4–8 век
Прабугари (Оногури, прото Бугари |access-date=2013-12-24 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20131224111409/http://turkic-languages.scienceontheweb.net/Proto_Turkic_Urheimat.html |archive-date=2013-12-24 }}</ref>
- Стара Велика Бугарска 7. век
- Прво бугарско царство 7–11 век
- Друго бугарско царство 12–15 век
  - Деспотовина Добруџа
Алани 5–11 век
Авари 6–8 век
Плави Туркијци 6–8 век
Савири 6–8 век
Хазари 6–11 век
Мађарска племена (Мађари) 7.–9. века посведочено, али вероватно из раније
Рус, Кијевска Русија 8–13 век
Печенези 8–11 век
Кипчаки и Кумани 11–13 век
Монголи Златна Хорда 13–15 век
Козаци, Калмици, Кримски канат, Волга-уралски Татари, Ногајци и остале туркијске државе и племена 15–18 века
Руска Империја 16–20 век
Планинска Република Северни Кавказ 19–20 век
Совјетски Савез 20. век

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Mystery Of Horse Domestication Solved?”. sciencedaily.com. Приступљено 3. 4. 2018.
^ David W. Anthony (2010). The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World. Princeton University Press. ISBN 978-1400831104.
^ Haak, Wolfgang; Lazaridis, Iosif; Patterson, Nick; Rohland, Nadin; Mallick, Swapan; Llamas, Bastien; Brandt, Guido; Nordenfelt, Susanne; Harney, Eadaoin; Stewardson, Kristin; Fu, Qiaomei; Mittnik, Alissa; Bánffy, Eszter; Economou, Christos; Francken, Michael; Friederich, Susanne; Pena, Rafael Garrido; Hallgren, Fredrik; Khartanovich, Valery; Khokhlov, Aleksandr; Kunst, Michael; Kuznetsov, Pavel; Meller, Harald; Mochalov, Oleg; Moiseyev, Vayacheslav; Nicklisch, Nicole; Pichler, Sandra L.; Risch, Roberto; Guerra, Manuel A. Rojo; Roth, Christina; Szécsényi-Nagy, Anna; Wahl, Joachim; Meyer, Matthias; Krause, Johannes; Brown, Dorcas; Anthony, David; Cooper, Alan; Alt, Kurt Werner; Reich, David (10. 2. 2015). „Massive migration from the steppe is a source for Indo-European languages in Europe”. bioRxiv. 522 (7555): 207—211. Bibcode:2015Natur.522..207H. PMC 5048219 . PMID 25731166. arXiv:1502.02783 . bioRxiv 10.1101/013433  Проверите вредност параметра |biorxiv= $1 (помоћ). doi:10.1038/NATURE14317. Приступљено 3. 4. 2018.
^ Allentoft, Morten E.; Sikora, Martin; Sjögren, Karl-Göran; Rasmussen, Simon; Rasmussen, Morten; Stenderup, Jesper; Damgaard, Peter B.; Schroeder, Hannes; Ahlström, Torbjörn; Vinner, Lasse; Malaspinas, Anna-Sapfo; Margaryan, Ashot; Higham, Tom; Chivall, David; Lynnerup, Niels; Harvig, Lise; Baron, Justyna; Casa, Philippe Della; Dąbrowski, Paweł; Duffy, Paul R.; Ebel, Alexander V.; Epimakhov, Andrey; Frei, Karin; Furmanek, Mirosław; Gralak, Tomasz; Gromov, Andrey; Gronkiewicz, Stanisław; Grupe, Gisela; Hajdu, Tamás; Jarysz, Radosław (2015). „Population genomics of Bronze Age Eurasia”. Nature. 522 (7555): 167—172. Bibcode:2015Natur.522..167A. PMID 26062507. S2CID 4399103. doi:10.1038/nature14507.
^ Mathieson, Iain; Lazaridis, Iosif; Rohland, Nadin; Mallick, Swapan; Llamas, Bastien; Pickrell, Joseph; Meller, Harald; Guerra, Manuel A. Rojo; Krause, Johannes; Anthony, David; Brown, Dorcas; Fox, Carles Lalueza; Cooper, Alan; Alt, Kurt W.; Haak, Wolfgang; Patterson, Nick; Reich, David (14. 3. 2015). „Eight thousand years of natural selection in Europe”. bioRxiv: 016477. doi:10.1101/016477 . Приступљено 3. 4. 2018 — преко biorxiv.org.
^ „Steppe migrant thugs pacified by Stone Age farming women”. ScienceDaily. Faculty of Science - University of Copenhagen. 4. 4. 2017.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Pontic steppe”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
Google maps: Pontic-Caspian steppe

[1] „Mystery Of Horse Domestication Solved?”. sciencedaily.com. Приступљено 3. 4. 2018.

[2] David W. Anthony (2010). The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World. Princeton University Press. ISBN 978-1400831104.

[3] Haak, Wolfgang; Lazaridis, Iosif; Patterson, Nick; Rohland, Nadin; Mallick, Swapan; Llamas, Bastien; Brandt, Guido; Nordenfelt, Susanne; Harney, Eadaoin; Stewardson, Kristin; Fu, Qiaomei; Mittnik, Alissa; Bánffy, Eszter; Economou, Christos; Francken, Michael; Friederich, Susanne; Pena, Rafael Garrido; Hallgren, Fredrik; Khartanovich, Valery; Khokhlov, Aleksandr; Kunst, Michael; Kuznetsov, Pavel; Meller, Harald; Mochalov, Oleg; Moiseyev, Vayacheslav; Nicklisch, Nicole; Pichler, Sandra L.; Risch, Roberto; Guerra, Manuel A. Rojo; Roth, Christina; Szécsényi-Nagy, Anna; Wahl, Joachim; Meyer, Matthias; Krause, Johannes; Brown, Dorcas; Anthony, David; Cooper, Alan; Alt, Kurt Werner; Reich, David (10. 2. 2015). „Massive migration from the steppe is a source for Indo-European languages in Europe”. bioRxiv. 522 (7555): 207—211. Bibcode:2015Natur.522..207H. PMC 5048219 . PMID 25731166. arXiv:1502.02783 . bioRxiv 10.1101/013433  Проверите вредност параметра |biorxiv= $1 (помоћ). doi:10.1038/NATURE14317. Приступљено 3. 4. 2018.

[4] Allentoft, Morten E.; Sikora, Martin; Sjögren, Karl-Göran; Rasmussen, Simon; Rasmussen, Morten; Stenderup, Jesper; Damgaard, Peter B.; Schroeder, Hannes; Ahlström, Torbjörn; Vinner, Lasse; Malaspinas, Anna-Sapfo; Margaryan, Ashot; Higham, Tom; Chivall, David; Lynnerup, Niels; Harvig, Lise; Baron, Justyna; Casa, Philippe Della; Dąbrowski, Paweł; Duffy, Paul R.; Ebel, Alexander V.; Epimakhov, Andrey; Frei, Karin; Furmanek, Mirosław; Gralak, Tomasz; Gromov, Andrey; Gronkiewicz, Stanisław; Grupe, Gisela; Hajdu, Tamás; Jarysz, Radosław (2015). „Population genomics of Bronze Age Eurasia”. Nature. 522 (7555): 167—172. Bibcode:2015Natur.522..167A. PMID 26062507. S2CID 4399103. doi:10.1038/nature14507.

[5] Mathieson, Iain; Lazaridis, Iosif; Rohland, Nadin; Mallick, Swapan; Llamas, Bastien; Pickrell, Joseph; Meller, Harald; Guerra, Manuel A. Rojo; Krause, Johannes; Anthony, David; Brown, Dorcas; Fox, Carles Lalueza; Cooper, Alan; Alt, Kurt W.; Haak, Wolfgang; Patterson, Nick; Reich, David (14. 3. 2015). „Eight thousand years of natural selection in Europe”. bioRxiv: 016477. doi:10.1101/016477 . Приступљено 3. 4. 2018 — преко biorxiv.org.

[6] „Steppe migrant thugs pacified by Stone Age farming women”. ScienceDaily. Faculty of Science - University of Copenhagen. 4. 4. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Чешка