Пјегави линсанг

С Википедије, слободне енциклопедије

Пјегави линсанг
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Инфраред: Aeluroidea
Натпородица: Feloidea
Породица: Prionodontidae
Потпородица: Prionodontinae
Род: Prionodon
Подрод:
Pardictis

Thomas, 1925
Врста:
P. pardicolor
Биномно име
Prionodon pardicolor
Hodgson, 1842
Подврсте
списак подврста:
  • Prionodon pardicolor pardicolor[2]
  • Prionodon pardicolor presina
  распрострањеност врсте
Синоними
синоними врсте:
  • Prionodon pardochrous (Gray, 1863)
  • Prionodon perdicator (Schinz, 1844)
  • Prionodon presina (Thomas, 1925)
синоними подврсте:
  • P. p. pardicolor:
    • Prionodon pardicolor pardochrous (Gray, 1863)
    • Prionodon pardicolor perdicator (Schinz, 1844)
    • Prionodon pardochrous (Gray, 1863)
    • Prionodon perdicator (Schinz, 1844)
  • P. p. presina:
    • Prionodon presina (Thomas, 1925)
препарирани примјерак изложен
у Куенминг музеју природне историје у Куенмингу

Пјегави линсанг (лат. Prionodon pardicolor), знан и као шарени линсанг или тиграста цибетка, је врста мачколике звијери, из подрода Pardictis унутар рода Prionodon, која настањује подручје Југоисточне Азије.[3][4][1]

Опис[уреди | уреди извор]

Пјегави линсанг посједује дуго и витко тјело, кратке ноге, издужени врат и главу, и дуги цилиндрични реп. По свом изгледу налик је на свог сродника пругастог линсанга. Крзно је баршунасто, свјетле крем боје са тамносмеђим до црним шарама. Двије дуге пруге се протежу од иза ушију до рамена или даље, и двије кратке пруге се пружају низ врат. Три до четири уздужна реда пјега се простиру низ леђа, док се притом њихова величина смањује према стомаку. По предњим ногама се пјеге пружају до шапа, а на задњим ногама се просиру до скочног зглоба. Низ реп се простиру осам до девет широки тамни прстенова, који су међусобно раздвојени са уским бијелим прстеновима. Шапе имају по пет прстију, а простором између јастучића на шапама су прекривени са длаком. Ова врста може да увлачи своје канџе. На предњим шапама се канџе налазе у омотачима канџи, док на задњим шапама канџе имају заштитне режњеве коже.[5] Одрасли примјерци ове врсте теже између 0,45 kg до 0,7 kg. Дужина тијела са главом се креће од 35 до 37 cm, а дужина репа је од 30 до 34 cm. У раменима достижу висину од 13 до 14 cm, обим прсног коша им је 14,6 cm, а дужина главе од врха њушке до потиљне кости је 7,6 cm.[6] Мужјаци и женке ове врсте не посједују осјетилне жљезде.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Пјегави линсанг је распрострањен на подручју савежни држава Асам, Западни Бенгал и Сиким у Индији, источног Непала, сјеверног Тајланда, сјевероисточног Мјанмара, Лаоса, сјеверног Вијетнама, и у покрајини Јунан, западном дјелу покрајине Сичуан, провинцији Гуејџоу и југозападном дјелу аутономне области Гуангси у Кини.[5] Ова врста насељава тропске зимзелене шуме и подручја прекривена грмљем, на надморским висина између 150 до 2700 m. Највећу пријетњу пјегавом линсангу представља губитак станишта у појединим регијама.[7]

Понашање и екологија[уреди | уреди извор]

Пјегави линсанг је ноћни сисар, који већину времена проводи у крошњама дрвећа, на великим гранама и између лијана, али се може наћи и у грмљу. Ова врста користи шупљине на дрвећу као мјеста у којима се скрива или спава.[6] Углавном, ова врста води усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима. Ова врста тражи своју храну у крошњама дрвећа и на тлу, и храни се са глодарима, инсектима, жабама, змијама и понекад са остацима мртвих животиња.[5][8] Сезона парења код ове врсте траје између фебруара и августа мјесеца. Женке рађају по два младунца.

Систематика[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]

врста Prionodon pardicolor
Подврсте: Распрострањеност:
P. p. pardicolor (Hodgson, 1842)  Бутан
 Вијетнам (сјеверни дио Вијетнама)
 Индија (савежне државе Аруначал Прадеш, Асам, Западни Бенгал и Сиким)[9][10][11]
 Кина (покрајине Јунан, западни дио покрајине Сичуан, провинција Гуејџоу и југозападни дио аутономне области Гуангси)
 Мјанмар (сјевероисточни дио Мјанмара)
   Непал (источни дио Непала)[12]
P. p. presina (Thomas, 1925)  Вијетнам
 Лаос
 Тајланд (сјеверни дио Тајланда)[13]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте пругасти линсанг.[14][15][16][17]

 Feloidea 
 Felidae 

Felidae (sensu stricto)

Stenogale

Viretictis

Barbourofelidae

"Stenogale" sp. (Thomas Farm)

 sensu lato 
 ? 

Pseudictis

 Prionodontidae 

Stenoplesictidae

Haplogale

 Prionodontidae 

Palaeoprionodon

 Prionodontinae 
 Prionodon 
 (Prionodon

Prionodon linsang

 (Pardictis
 Prionodon pardicolor 

Prionodon pardicolor pardicolor

Prionodon pardicolor presina

 sensu stricto 
 sensu lato 

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Duckworth, J.W.; Lau, M.; Choudhury, A.; Chutipong, W.; Timmins, R.J.; Willcox, D.H.A.; Chan, B.; Long, B. & Roberton, S. (2016). Prionodon pardicolor. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T41706A45219917. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41706A45219917.enСлободан приступ. 
  2. ^ Junsong Zhao, Yongfang Yao, Diyan Li, Qing-Yong Ni (2016) "The complete mitochondrial genome sequence of spotted linsang (Prionodon pardicolor pardicolor)"
  3. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 532—628. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  4. ^ Andrew P. Jennings, Geraldine Veron (2015) "Predicted distributions, niche comparisons, and conservationstatus of the spotted linsang (Prionodon pardicolor) and banded linsang (Prionodon linsang)"
  5. ^ а б в Van Rompaey, H. (1995). "The Spotted Linsang, Prionodon pardicolor." Small Carnivore Conservation 13: 10–13.
  6. ^ а б Hodgson, B. H. (1847). „"Observations on the manners and structure of Prionodon pardicolor"”. Calcutta Journal of Natural History. 8: 40—45. 
  7. ^ Jennings, A.P. and Veron, G. (2015). „"Predicted distributions, niche comparisons, and conservation status of the spotted linsang (Prionodon pardicolor) and banded linsang (Prionodon linsang)"”. Mammal Research. 60 (2): 107−116. 
  8. ^ Choudhury, A. U. (1999). Conservation of small carnivores (mustelids, viverrids, herpestids and one ailurid) in north Bengal, India. Small Carnivore Conservation 20: 15–17.
  9. ^ Salvador Lyngdoh, Bilal Habib, Gopi G. V. (2011) "Hunting record of a Spotted Linsang Prionodon pardicolor from Lower Subansiri district, Arunachal Pradesh, India"
  10. ^ Partha S. Ghose, Basant K. Sharma, Lak Tsheden Theengh, Priyadarshinee Shrestha (2012) "Records of Spotted Linsang (Prionodon pardicolor) from Barsey Rhododendron Sanctuary, Sikkim, India"
  11. ^ Neeraj Mahar, Rahul Kaul (2012) "A record of Spotted Linsang (Prionodon pardicolor) from West Siang district, Arunachal Pradesh, India"
  12. ^ Yadav Ghimirey, Kaushal Yadav, Jeevan Rai, Raj Prasai (2018) "First verifiable record of Spotted Linsang (Prionodon pardicolor) from Nepal since the nineteenth century"
  13. ^ Megan Baker-Whatton, William McShea, N. Bhumpakpan, Ronglarp Sukmasuang, N. Sisuruk, K. Siripattaranukul, J.G. Howard (2012) "A Spotted Linsang (Prionodon pardicolor) observation from eastern Thailand"
  14. ^ Hunt, Robert M., Jr. (2001) "Basicranial Anatomy of the Living Linsangs Prionodon and Poiana (Mammalia, Carnivora, Viverridae), with Comments on the Early Evolution of Aeluroid Carnivorans"
  15. ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 
  16. ^ Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN 978-84-96553-49-1. 
  17. ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN 978-84-96553-49-1. 
  • Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 
  • Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]