Ратно законодавство

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ратно законодавство (енгл. martial law) је скуп унутрашњих прописа једне државе који ступају на снагу у случају ратне опасности, проглашења ратног стања или за време рата. У пракси, ратно законодавство значи суспензију устава и дотадашњег цивилног законодавства, уз ограничења права и надлежности цивилног становништва и цивилних органа власти.[1]

Значење[уреди | уреди извор]

Увођење ратног законодавства доводи до бројних промена у друштву:[1]

  • измена организације и надлежности законодавних и управних органа власти,
  • измена административно-територијалне поделе земље,
  • измена кривичног законодавства,
  • померање или укидање одређених надлежности цивилног судства,
  • суспендовање и ограничење одређених права[a] грађана, друштвених организација и заједница и правних лица.[1]

Проглашењем ратног стања долази до низа промена у унутрашњем правном систему зараћених страна, а на снагу ступају ратни прописи, припремљени још у време мира, који из основа мењају мирнодопски систем организације државе и друштва и замењују га ратним.[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Укључујући и уставна права грађана.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 63—64. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]