Демилитаризовано подручје
Демилитаризовано подручје (енгл. demilitarized zone) је област државе у којој она нема право да спроводи суверенитет у организовању одбране, или јој је то право делимично ограничено. То ограничење извире из њених међународних обавеза.[1]
Дефиниција[уреди | уреди извор]
Постоји потпуна демилитаризована зона за разлику од делимичне, кад се држава ограничава у спровођењу одређених суверених аката војног карактера:[1]
- забрана образовања гарнизона,
- забрана регрутације и војне обуке становништва,
- забрана изградње и реконструкције утврђења и војних инсталација,
- забрана успостављања копнених, ваздухопловних и поморских војних база.[1]
У пракси се нигде не среће потпуна демилитаризована зона. Сматра се да држава у демилитаризованој зони, начелно, има право на одржавање гарнизона потребних за одржавање реда и мира, и ради чувања граница.[1]
Примери[уреди | уреди извор]
Постојање демилитаризоване зоне представља обавезу да ни треће државе неће у њу упадати, нити у њој вршити војне операције. Делимичну демилитаризовану зону срећемо често у уговорима о примирју, миру или неком другом генералном уговору, обично, кад се побеђеним државама забрањује држање извесних војних постројења, одређене врсте наоружања и контингената војске, под претпоставком да би њихово постојање у демилитаризованој зони представљало опасност за неку другу државу.[1]
Примери су:
- уговор између Шведске и Норвешке потписан у Стокхолму 26. октобра 1905. о демилитаризацији пограничне зоне;
- демилитаризација леве обале Рајне и појаса од 50 км на десној обали коју је Немачкој наметнуо Версајски уговор о миру;[a]
- демилитаризација Босфора и Дарданела на основу Лозанског уговора из 1923, али тиме није искључено да у ограниченом броју врше неофанзивни пролаз мореузима ратни бродови трећих сила.
- демилитаризација Слободне Територије Трста и острва Палагруже (1947-1954) по уговору о миру између СФРЈ и Италије.[1]
УН прибегавају демилитаризованим зонама у својим мировним операцијама, нарочито када се ради о суседним земљама које су учествовале у оружаном сукобу или се налазе у спору око одређене територије.[1]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Обавеза коју је Хитлер 1936. погазио, а победничке силе из Првог светског рата задовољиле се формалним протестима.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Гажевић, Никола (1971). Војна енциклопедија (књига 2). Београд: Војноиздавачки завод.