Демилитаризовано подручје

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Демилитаризовано подручје (енгл. demilitarized zone) је област државе у којој она нема право да спроводи суверенитет у организовању одбране, или јој је то право делимично ограничено. То ограничење извире из њених међународних обавеза.[1]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Постоји потпуна демилитаризована зона за разлику од делимичне, кад се држава ограничава у спровођењу одређених суверених аката војног карактера:[1]

  • забрана образовања гарнизона,
  • забрана регрутације и војне обуке становништва,
  • забрана изградње и реконструкције утврђења и војних инсталација,
  • забрана успостављања копнених, ваздухопловних и поморских војних база.[1]

У пракси се нигде не среће потпуна демилитаризована зона. Сматра се да држава у демилитаризованој зони, начелно, има право на одржавање гарнизона потребних за одржавање реда и мира, и ради чувања граница.[1]

Примери[уреди | уреди извор]

Постојање демилитаризоване зоне представља обавезу да ни треће државе неће у њу упадати, нити у њој вршити војне операције. Делимичну демилитаризовану зону срећемо често у уговорима о примирју, миру или неком другом генералном уговору, обично, кад се побеђеним државама забрањује држање извесних војних постројења, одређене врсте наоружања и контингената војске, под претпоставком да би њихово постојање у демилитаризованој зони представљало опасност за неку другу државу.[1]

Примери су:

УН прибегавају демилитаризованим зонама у својим мировним операцијама, нарочито када се ради о суседним земљама које су учествовале у оружаном сукобу или се налазе у спору око одређене територије.[1]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Обавеза коју је Хитлер 1936. погазио, а победничке силе из Првог светског рата задовољиле се формалним протестима.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Гажевић, Никола (1971). Војна енциклопедија (књига 2). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 372—373. 

Литература[уреди | уреди извор]