Конак Радића у Малом Борку
| Конак Радића у Малом Борку | |
|---|---|
 Конак Радића после пресељења | |
| Опште информације | |
| Место | Мали Борак—Лајковац |
| Општина | Лајковац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | кућа |
| Време настанка | крај 19. века |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Конак Радића се налазио у Малом Борку, на територији општине Лајковац, грађен крајем 19. века. Због ширења површинског копа рудника Колубара и исељења места, конак је, заједно са конаком Брене Михајловић пресељен у Лајковац. Конак представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1][2]
Изглед конака[уреди | уреди извор]
То је двоетажна зграда правоугаоне основе, димензија 9,40х12,32m, са четвороводним кровом и бибер црепом као покривачем. Етаже су на фасадама одвојене профилисаним венцима, а изражајним, више профилисаним венцима завршавају се зидне површине. Конак је зидан опеком, као и сводови међуспратне конструкције. на ослонцима сводова уграђени су челични носачи. Таванска и кровна конструкција су дрвене.
Двокрилни прозори као и врата на собама, веома квалитетно су урађени, док су спољна врата новија и знатно лошије израде. Подови у приземљу су од опеке као и у ходнику спрата, док је у осталим просторијама дрвени патос. Цело приземље је, осим дела где је степениште, имало функцију оставе. На спратном делу су три собе за спавање, две мање са једне стране ходника и једна нешто већа са његове друге стране. све собе су загреване гусаним пећима које су се ложиле из ходника, где и сада постоје два ложишта са металним вратанцима. Конак је у функцији и веома добро очуван.
Као зграда која идејним концептом просторног плана одражава услове сеоског живота, а начином грађења утицај градске средине, конак Радића представља образац прелазног типа стамбене архитектуре села на простору Тамнаве и северне Србије у последњој четвртини 19. века.
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Централни регистар споменика културе”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Завод за заштиту споменика културе Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
