Само једном се љуби
| Само једном се љуби | |
|---|---|
.jpg) ДВД омот | |
| Изворни наслов | Само једном се љуби |
| Жанр | драма |
| Режија | Рајко Грлић |
| Сценарио | Рајко Грлић Бранко Шемен |
| Продуцент | Сулејман Капић Директор филма Јоцо Рајчевић |
| Главне улоге | Предраг Мики Манојловић Владислава Милосављевић Зијах Соколовић |
| Музика | Бране Живковић |
| Сценограф | Станислав Добрина |
| Сниматељ | Томислав Пинтер |
| Монтажа | Живка Топлак |
| Продуцентска кућа | Јадран филм Кроација филм Загреб ФРЗ Само једном се љуби |
| Година | 1981. |
| Трајање | 103 минута |
| Земља |  СФРЈ |
| Језик | хрватски |
| IMDb веза | |
Само једном се љуби је југословенски филм из 1981. године.[1] Режирао га је Рајко Грлић а сценарио су писали Бранко Шемен и Рајко Грлић.[2]
Радња
[уреди | уреди извор]Томислав је бивши Партизан који наставља борбу и после рата као члан Титове тајне полиције. Заљубљује се у балерину из буржоаске породице. Његова романса са класним непријатељем и споро уклапање у послератну стварност могли би да запечате његову судбину.[3] Мада их штошта дели, Беба му узвраћа наклоност и они се, на незадовољство како Бебиних родитеља тако и Томиславових партијских другова, венчају. Томислав се ускоро нађе у процјепу неприпадања ни једној страни, губи се у алкохолу, а Беба се враћа у Загреб.[2]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Предраг Мики Манојловић | Томислав |
| Владислава Милосављевић | Беба |
| Зијах Соколовић | Мирко |
| Младен Будишчак | Вуле |
| Драгољуб Лазаров | Перо |
| Нева Росић | Елизабета |
| Ерланд Јосефсон | Рудолф |
| Миљенко Брлечић | Доктор |
| Едо Перочевић | |
| Звонко Лепетић | |
| Јагода Калопер | |
| Боривој Шембера | |
| Тихомир Поланец |
Награде
[уреди | уреди извор]- На Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи Рајко Грлић и Бранко Шемен су освојили награду за најбољи сценарио 1981. године.[2][4]
- Пула 81' - Златна арена за камеру Награда филмске критике Милтон Манаки[2][5]
- Ниш 81' - Гран при Ћеле кула Микију Манојловићу; Награда Зијаху Соколовићу за дебитантску улогу[2][6]
- Валенсија 81' - Гран при за најбољи филм[2]; Награда за најбољу мушку улогу Микију Манојловићу[2][7]
- Само једном се љуби био је уврштен у програм Канског фестивала[2][7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006.”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 23. 01. 2021.
- ^ а б в г д ђ е ж „Само једном се љуби”. База ХР кинематографије. Приступљено 26. 1. 2021.
- ^ Антена, бр. 802, 8.11.2013, стр. 14.
- ^ „Festival filmskog scenarija”. screenfest.org.rs. Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ „SAMO JEDNOM SE LJUBI”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021.
- ^ „Историјат”. Филмски сусрети. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021.
- ^ а б „Само једном се љуби”. Ртс. Приступљено 26. 1. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Само једном се љуби на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Само једном се љуби - филмска банка
