Седам и по

С Википедије, слободне енциклопедије
Седам и по
Sedamipo1.jpg
Постер за филм
Изворни насловСедам и по
Жанркомедија
РежијаМирослав Момчиловић
СценариоМирослав Момчиловић
КамераДимитрије Јоковић
Година2006.
Трајање106 минута
Земља Србија
Језиксрпски
IMDb веза

Седам и по“ је српски омнибус филм снимљен 2006. године у режији Мирослава Момчиловића,[1]који се потписује и као сценариста филма.[2][3]

Премијера филма одржана је у Београду, 12. септембра 2006. године у Центру "Сава".[4]

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Седам прича из краја које повезује лајт-мотив седам смртних грехова, на комичан начин третирају свакодневицу Новобеограђана опседнутих својим ситним слабостима и вођених страстима. Ништа људско им није страно и не либе се да прелазе границе моралног, будући да сваки од њих морал схвата на себи својствен начин.[3]

Прича о седам смртних грехова, ипак, није морализаторска – она открива да и поред греха и грешака постоји тренутак прочишћења и искупљења јунака. Њихови животи нису у хришћанском смислу грешни, њихове слабости свакако су последица времена у коме живимо и на тренутак одражавају осећај бесциљности.[5]

Гордост, очајање у лењости, завист, гнев, среброљубље, разврат и неумереност у јелу и пићу – то јесу библијски греси али у савремено доба постају скоро апсурдни у контексту много горих и већих цивилизацијских проблема.[6]

Зато сценарио непрестано позива на смех – овладати својим страховима и проблемима, насмејати се себи у себи, бити аутоироничан, то је начин превазилажења сопствене боли. Јунаке боли то што им тако мало а ипак довољно недостаје да буду срећни.[4]

Иако наизглед неповезани у сопственим греховима, сви јунаци ће на крају завршити на истом месту: у болници.

Приче[уреди | уреди извор]

Грех 1 - Среброљубље[уреди | уреди извор]

Кебоја и Радуле су згубидани који желе да код фудбалског аса Марадоне изазову сажаљење шаљући му патетична писма и видео-касете не би ли се домогли „хлеба без мотике“, но, похлепа их одводи у лудило.

Грех 2 - Гнев[уреди | уреди извор]

Тадија је билдер на стероидима који жели да се освети за понижење које је доживео као неугледни клинац, али га управо гнев онемогућава да то уради како је замислио.

Грех 3 - Разврат[уреди | уреди извор]

Обрад и Радоје, политичар и инспектор, који се упознају путем Интернета, деле исту воајерску страст – воле да гледају девојчице, али никада не прелазе границу педофилије.

Грех 4 - Неумереност у јелу и пићу[уреди | уреди извор]

Адам и Верица радо долазе на коктеле и отварања изложби само да би се добро најели и напили, све док не поједу и изложбени експонат – пихтије од људског сала.

Грех 5 - Гордост[уреди | уреди извор]

Срђан и Зорица су брачни пар који пред милионским аудиторијумом квиза износи свој „прљав веш“ губећи могућност освајања четири милиона динара.

Грех 6 - Очајање у лењости[уреди | уреди извор]

Симка и Конда

Симка и Конда су префињени лопови које мрзи чак и да се попну до врха солитера и обију богаташки стан.

Грех 7 - Завист[уреди | уреди извор]

Муса и Бањац, средовечне дангубе, завиде избеглици из Босне, Бурету, јер се „снашао“ и отворио локал са ћевапима.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Друга награда за продукцију Бригади на 36. SOFEST-u у Сопоту.[7]
  • YU FIPRESCI награда Мирославу Момчиловићу за најбољи домаћи филм у 2006. [7]
  • Горки лист Creativity Award Мирославу Момчиловићу.[7]
  • Филм је на глумачким сусретима у Нишу донео награду „Цар Константин“ Милану Гутовићу за најбољу мушку улогу, награду „Царица Теодора“ Мири Ступици за најбољу женску епизодну улогу и награду „FIPRESCI“ Ненаду Јездићу за најбољу мушку улогу.[7]
  • На фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи Прва награда за најбољи сценарио припала је Мирославу Момчиловићу, као и награда за допринос фестивалу.[8]
  • "Azzeddine Meddour" награда за најбољег дебитанта на 13. Tetouan International Mediterranean Film Festival.[7]
  • Нагарада на најбољи дебитантски филм Мирославу Момчиловићу на Nagrada 6. Roma Independent Film Festival.[7]
  • Филму „Седам и по“ припале су и четири „Златне мимозе“ на 20. Херцегновском филмском фестивалу - за најбољи сценарио Мирославу Момчиловићу, за камеру Димитрију Јоковићу, за костим Славни Мартиновић и за тон Бранку Ђорђевићу.[7]
  • Филму је припала и традиционална награда публике „ТВ новости“.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Седам и по”. Тв Аладин. Приступљено 22. 1. 2021. 
  2. ^ „Иза камере”. Седам и по. Приступљено 22. 1. 2021. 
  3. ^ а б „Седам и по”. Филмски центар Србије. Приступљено 31. 1. 2021. 
  4. ^ а б „Седам и по”. Крстарица. Приступљено 22. 1. 2021. 
  5. ^ „Синопсис”. Седам и по. Приступљено 22. 1. 2021. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж „Седам и по”. Ртс. Приступљено 22. 1. 2021. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж „Мирослав Момчиловић”. Академија филмске уметности и науке Србије. Приступљено 22. 1. 2021. 
  8. ^ „30. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Screenfest. Приступљено 22. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]