Седам и по
| Седам и по | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Седам и по |
| Жанр | комедија |
| Режија | Мирослав Момчиловић |
| Сценарио | Мирослав Момчиловић |
| Сниматељ | Димитрије Јоковић |
| Година | 2006. |
| Трајање | 106 минута |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Седам и по је српски омнибус филм снимљен 2006. године у режији Мирослава Момчиловића,[1]који се потписује и као сценариста филма.[2][3]
Премијера филма одржана је у Београду, 12. септембра 2006. године у Центру "Сава".[4]
Радња[уреди | уреди извор]
Седам прича из краја које повезује лајт-мотив седам смртних грехова, на комичан начин третирају свакодневицу Новобеограђана опседнутих својим ситним слабостима и вођених страстима. Ништа људско им није страно и не либе се да прелазе границе моралног, будући да сваки од њих морал схвата на себи својствен начин.[3]
Прича о седам смртних грехова, ипак, није морализаторска — она открива да и поред греха и грешака постоји тренутак прочишћења и искупљења јунака. Њихови животи нису у хришћанском смислу грешни, њихове слабости свакако су последица времена у коме живимо и на тренутак одражавају осећај бесциљности.[5]
Гордост, очајање у лењости, завист, гнев, среброљубље, разврат и неумереност у јелу и пићу — то јесу библијски греси али у савремено доба постају скоро апсурдни у контексту много горих и већих цивилизацијских проблема.[6]
Зато сценарио непрестано позива на смех — овладати својим страховима и проблемима, насмејати се себи у себи, бити аутоироничан, то је начин превазилажења сопствене боли. Јунаке боли то што им тако мало а ипак довољно недостаје да буду срећни.[4]
Иако наизглед неповезани у сопственим греховима, сви јунаци ће на крају завршити на истом месту: у болници.
Приче[уреди | уреди извор]
Грех 1 — Среброљубље[уреди | уреди извор]
Кебоја и Радуле желе да код фудбалског аса Марадоне изазову сажаљење шаљући му патетична писма и видео-касете не би ли се домогли „хлеба без мотике“, но, похлепа их одводи у лудило.
Грех 2 — Гнев[уреди | уреди извор]
Тадија је билдер на стероидима који жели да се освети за понижење које је доживео као неугледни клинац, али га управо гнев онемогућава да то уради како је замислио.
Грех 3 — Разврат[уреди | уреди извор]
Обрад и Радоје, политичар и инспектор, који се упознају путем Интернета, деле исту воајерску страст — воле да гледају девојчице, али никада не прелазе границу педофилије.
- Улоге: Бранко Видаковић, Борис Комненић и Ксенија Бујисић.[6]
Грех 4 — Неумереност у јелу и пићу[уреди | уреди извор]
Адам и Верица радо долазе на коктеле и отварања изложби само да би се добро најели и напили, све док не поједу и изложбени експонат — пихтије од људског сала.
- Улоге: Ненад Јездић, Наташа Марковић, Горан Султановић, Кокан Младеновић, Александра Јанковић, Ахмет Бурић, Ђорђе Марјановић и Бора Ненић.[6]
Грех 5 — Гордост[уреди | уреди извор]
Срђан и Зорица су брачни пар који пред милионским аудиторијумом квиза износи свој „прљав веш“ губећи могућност освајања четири милиона динара.
- Улоге: Гордан Кичић, Љубинка Кларић и Лане Гутовић.[6]
Грех 6 — Очајање у лењости[уреди | уреди извор]
Симка и Конда су префињени лопови које мрзи чак и да се попну до врха солитера и обију богаташки стан.
- Улоге: Никола Ђуричко, Борис Миливојевић, Дубравко Јовановић, Мира Ступица, Ана Станић и Зорка Манојловић.[6]
Грех 7 — Завист[уреди | уреди извор]
Муса и Бањац, средовечне дангубе, завиде избеглици из Босне, Бурету, јер се „снашао“ и отворио локал са ћевапима.
Награде[уреди | уреди извор]
- Друга награда за продукцију Бригади на 36. SOFEST-u у Сопоту.[7]
- YU FIPRESCI награда Мирославу Момчиловићу за најбољи домаћи филм у 2006. [7]
- Горки лист Creativity Award Мирославу Момчиловићу.[7]
- Филм је на глумачким сусретима у Нишу донео награду „Цар Константин“ Милану Гутовићу за најбољу мушку улогу, награду „Царица Теодора“ Мири Ступици за најбољу женску епизодну улогу и награду „FIPRESCI“ Ненаду Јездићу за најбољу мушку улогу.[7]
- На фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи Прва награда за најбољи сценарио припала је Мирославу Момчиловићу, као и награда за допринос фестивалу.[8]
- "Azzeddine Meddour" награда за најбољег дебитанта на 13. Tetouan International Mediterranean Film Festival.[7]
- Нагарада на најбољи дебитантски филм Мирославу Момчиловићу на Nagrada 6. Roma Independent Film Festival.[7]
- Филму „Седам и по“ припале су и четири „Златне мимозе“ на 20. Херцегновском филмском фестивалу - за најбољи сценарио Мирославу Момчиловићу, за камеру Димитрију Јоковићу, за костим Славни Мартиновић и за тон Бранку Ђорђевићу.[7]
- Филму је припала и традиционална награда публике „ТВ новости“.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Седам и по”. Тв Аладин. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ „Иза камере”. Седам и по. Архивирано из оригинала 04. 02. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ а б „Седам и по”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 09. 02. 2021. г. Приступљено 31. 1. 2021.
- ^ а б „Седам и по”. Крстарица. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ „Синопсис”. Седам и по. Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ а б в г д ђ е ж „Седам и по”. Ртс. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ а б в г д ђ е ж „Мирослав Момчиловић”. Академија филмске уметности и науке Србије. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ „30. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Screenfest. Приступљено 22. 1. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Седам и по на сајту IMDb (језик: енглески)
