Дарко Бајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дарко Бајић
Датум рођења(1955-05-14)14. мај 1955.(68 год.)
Место рођењаБеоград
 ФНРЈ

Дарко Бајић (Београд, 14. мај 1955) српски је режисер, сценариста, универзитетски професор и продуцент.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац му је био сликар Милош Бајић.

Дарко Бајић је дипломирао 1982. године, са дугометражним играним филмом Директан пренос. То је био први случај да студент дипломира са дугометражним играним филмом.

Ово остварење ће бити вишеструко награђивано: специјална награда жирија за дебитантског редитеља на Филмском фестивалу у Пули, Златна врата Пуле за најбољу продукцију и још десетина награда на осталим фестивалима у Југославији, док је на међународном филмском фестивалу у Манхајму филм освојио три официјелне награде.

Бајић се посебно прославио када је режирао ТВ серију "Сиви дом" (19841985). Серија је постала изузетно позната широм бивше СФРЈ, и била је „одскочна даска“ за тада младе глумце као што су Зоран Цвијановић, Бранислав Лечић, Мима Караџић, Дубравко Јовановић, Никола Којо и Мирјана Јоковић.

Често сарађује са Браниславом Лечићем, Драганом Бјелогрлићем и Лазаром Ристовским.

Бајић је режирао четири представе у „Звездара театру": „Мала“, „Живот Јованов“, „Брод љубави“, „Осама-Касаба у Њујорку”.

Додељена му је Награда за целокупно стваралаштво и допринос српској кинематографији Удружења филмских уметника Србије.[2]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив
1981 Траг
1982 Директан пренос
19841985 Сиви дом
1988 Заборављени
1990 Заборављени
1990 Почетни ударац
1992 Црни бомбардер
1997 Балканска правила
2000 Рат уживо
2004 Цимерке
2008 Заустави време
2008 На лепом плавом Дунаву
2011 О Гринго
2015 Бићемо прваци света
2016 Прваци света
2019 Линија живота
2020 Име народа
-//- Сибир (филм) (у припреми)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ličnost nedelje/ Darko Bajić”. Vesti online. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018. 
  2. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Награда за стваралаштво Шијану, Влајићевој, Бајићу и Јелићу”. www.rts.rs. Приступљено 2022-12-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]