Сапфа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Herkulaneischer Meister 002b.jpg

Сапфа (Сапфо, Σαπφώ, Ψάπφω, Sapphô) је славна грчка песникиња, рођена у Митилени на острву Лезбос које је било културни центар VII века п. н. е. Рођена је између 630. п. н. е. и 612. п. н. е. Прича се да је била мала и тамна.

Сапфа, како ју је видео Густав Климт

Биографија[уреди]

Сапфа, наводно кћер Скамандра и Клеиде, била је удата (атичка комедија каже за богатог трговца, али то није проверено) и имала је кћер, такође звану Клеида. Постала је веома позната у своје време по својој поезији, толико, да је град Сиракуза (Италија) подигао њену статуу да би је почаствовао када га је посетила. Њена породица је била политички активна, што јој је омогућило да пуно путује. Током свог живота, била је позната и као управница грчке школе за девојке. Највероватније је да су објекат њене поезије биле њене ученице.

Била је лирски песник који је развио своју посебну метрику, познату као сапфичка строфа (sapphic meter), и заслужна је за померање естетског покрета од старијих тема грчке митологије ка темама индивидуалног људског искуства.[1] Епиграм у Палатинској антологији, додељен Платону, наводи је као десету музу.

Сапфо је писала претежно љубавну поезију, али су песме сачуване само делимично, осим једне једине целе песме, Химне Афродити. Судећи по њеној репутацији у античком свету, како су само фрагменти њеног рада преживели, изгубивши њен рад, свет је изгубио благо.

Неке од њених песама су упућене женама, одакле се развила њена репутација лезбијке.[2] Реч лезбијка је изведена од имена острва Лезбос са ког је потекла. Данас, Сапфа је симбол женске хомосексуалности. Међутим, то није увек било тако. У класичној атинској комедији Сапхо је карикирана као промискуитетна хетеросексуална жена.[3] Тек из хеленског периода имамо сачувана прва сведочанства која експлицитно говоре о хомоеротизму. Међутим, ти антички аутори нису веровали да је Сапфа заправо имала сексуалне односе са другим женама.[4]

Због хомосексуалног садржаја и отворене еротичности, њен рад је био у немилости хришћанске цркве, што је и разлог што највећи део њеног рада није преживео, делом због тога што није копиран, делом што је наменски уништаван.

Док је у наше доба овај садржај добро познат, у античко доба и средњем веку, она је била познатија према томе што се (судећи по легенди) бацила с литице због неузвраћене љубави према младом морнару званом Фаон (Phaon). Ова легенда потиче из Овидијевог дела Хероиде из Старог Рима, и сигурно није хришћанска преправка. Није необично за значајне личности грчке историје да су различити извори писали о њима. Значајно је поменути да је њен значајни пратилац зван "Пенис, из града мушкараца“. У сваком случају, како се Мишел Фуко и многи други аутори слажу, древно грчко друштво није сматрало да је читав пол, мушки или женски, потпуно хетеро- или хомосексуално оријентисан. Што се тиче историје, Сапфо је долазила из племените породице, удала се и имала је бар једну кћер, била је изгнана у Сиракузу из политичких разлога, вратила се 581. године пре наше ере и умрла је као старица.

Сапфо у књижевности[уреди]

Сапфо

Филозоф Максим из Тира (друга половина 2. века), пише да је Сапфо била „мала и тамна“ и да су њена пријатељства са њеним женским пријатељима била слична Сократовим: „Шта је друго љубав лезбејске жене него Сократово умеће љубави? Чини се да су они водили љубав, свако на свој сопствени начин, она према женама, он према мушкарцима. Кажу да су обоје волели многе и били заробљени стварима које су биле лепе. Што су Алкибијад, Хармид и Федар били њему, Гирина, Атида и Анакторија биле су Лезбљанкама.“

Платон је Сапфо називао десетом музом и смртном музом.

Клаудије Елијан је написао у „Одабраним поглављима историје“ (Ποικίλη ιστορία) да је Платон Сапфо називао мудром.

Грчки песник Одисеас Елитис диви јој се у уводу свог препева Сапфиних песама на новогрчки.. „Такво биће, истовремено осетљиво и храбро, не долази често на свет. Мала, црна девојка која је доказала да је једнако способна да зароби ружин цвет, изведе пој славуја и каже „волим те“ тако да се троне свет.“

Хорације у својим Одама пише да је поезија Сапфо вредна светог обожавања.

Лорд Бајрон пише следеће стихове о њој у делу „Чајлд Харолд“ (Childe Harold):

И напред виђен брег, незабораван,
љубавника прибежиште и лезбејке гроб.
Црна Сапфо! Зар стихови бесмртни не могоше да сачувају
те груди напојене тако бесмртном ватром?

Шарл Бодлер пише о Сапфо у својој поеми Лезбос (Цвеће зла - Les Fleurs du Mal).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Freeman 2016, стр. 8.
  2. ^ Rayor & Lardinois 2014, стр. 2-9.
  3. ^ Rayor & Lardinois 2014, p. 5
  4. ^ Hallett 1979, p. 448.

Литература[уреди]

  • Barnstone, Willis (2009). The Complete Poems of Sappho. Shambhala Publications. ISBN 9780834822009. 
  • Boehringer, Sandra (2014). „Female Homoeroticism”. Ур.: Hubbard, Thomas K. A Companion to Greek and Roman Sexualities. Chichester: Wiley Blackwell. 
  • Bierl, Anton; Lardinois, André (2016). „Introduction”. Ур.: Bierl, Anton; Lardinois, André. The Newest Sappho: P. Sapph. Obbink and P. GC inv. 105, frs.1–4. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-31483-2. 
  • Bolling, George Melville (1961). „Textual Notes on the Lesbian Poets”. The American Journal of Philology. 82 (2). 
  • Burn, A. R. (1960), The Lyric Age of Greece, New York City, New York: St Martin's Press 
  • Cairns, Francis (1972). Generic Composition in Greek and Roman Poetry. Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. passim. 
  • Campbell, D. A. (1967). Greek lyric poetry: a selection of early Greek lyric, elegiac and iambic poetry. 
  • Campbell, D. A. (ed.) (1982). Greek Lyric 1: Sappho and Alcaeus (Loeb Classical Library No. 142). Harvard University Press, Cambridge, Mass. ISBN 978-0-674-99157-6. 
  • Clayman, Dee (2011). „The New Sappho in a Hellenistic Poetry Book”. Classics@. 4. 
  • DeJean, Joan (1989). Fictions of Sappho: 1546–1937. Chicago: University of Chicago Press. 
  • de Kreij, Mark (2015). „Transmissions and Textual Variants: Divergent Fragments of Sappho's Songs Examined”. Ур.: Lardinois, André; Levie, Sophie; Hoeken, Hans; Lüthy, Christoph. Texts, Transmissions, Receptions: Modern Approaches to Narratives. Leiden: Brill. 
  • Devereux, George (1970). The Nature of Sappho's Seizure in Fr. 31 LP as Evidence of Her Inversion. The Classical Quarterly. 20. 
  • duBois, Page (1995). Sappho Is Burning. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-16755-8. 
  • Freeman, Philip (2016). The Lost Songs and World of the First Woman Poet. New York City, New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393242232. 
  • Gosetti-Murrayjohn, Angela (2006). „Sappho as the Tenth Muse in Hellenistic Epigram”. Arethusa. 39 (1). 
  • Grafton, Anthony; Most, Glenn W.; Settis, Salvatore (2010). The Classical Tradition. Cambridge, Massachusetts and London, England: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03572-0. 
  • Gubar, Susan (1984). „Sapphistries”. Signs. 10 (1): 43. doi:10.1086/494113. 
  • Haarman, Harold (2014), Roots of Ancient Greek Civilization: The Influence of Old Europe, Jefferson, North Carolina: MacFarlane & Company, Inc. Publishers, ISBN 978-1-4766-1589-9 
  • Hallett, Judith P. (1979). „Sappho and her Social Context: Sense and Sensuality”. Signs. 4 (3): 447. doi:10.1086/493630. 
  • Hallett, Judith P. (1982). „Beloved Cleïs”. Quaderni Urbinati di Cultura Classica. 10. 
  • Hutchinson, G. O. (2001). Greek Lyric Poetry: A Commentary on Selected Larger Pieces. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924017-3. 
  • Johannides, P. (1983), The Drawings of Raphael: With a Complete Catalogue, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, стр. 20, ISBN 978-0-520-05087-7 
  • Klinck, Anne L. (2005). „Sleeping in the Bosom of a Tender Companion”. Journal of Homosexuality. 49 (3–4): 193—208. PMID 16338894. doi:10.1300/j082v49n03_07. 
  • Kurke, Leslie V. (2007). „Archaic Greek Poetry”. Ур.: Shapiro, H.A. The Cambridge Companion to Archaic Greece. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Lardinois, André (2014) [1989]. „Lesbian Sappho and Sappho of Lesbos”. Ур.: Bremmer, Jan. From Sappho to De Sade: Moments in the History of Sexuality. London: Routledge. 
  • Liddell, Henry; Scott, Robert; Jones, Henry Stuart; McKenzie, Roderick (1968) [1843], A Greek-English Lexicon, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-864214-5 
  • Lidov, Joel (2002). „Sappho, Herodotus and the Hetaira”. Classical Philology. 97 (3). 
  • Lidov, Joel (2011). „The Meter and Metrical Style of the New Poem”. Classics@. 4. 
  • McClure, Laura K. (2002), Sexuality and Gender in the Classical World: Readings and Sources, Oxford, England: Blackwell Publishers, стр. 38, ISBN 978-0-631-22589-8 
  • Mendelsohn, Daniel (16. 3. 2015). „Girl, Interrupted: Who Was Sappho?”. The New Yorker. Приступљено 17. 6. 2016. 
  • Most, Glenn W. (1995). „Reflecting Sappho”. Bulletin of the Institute of Classical Studies. 40. 
  • Obbink, Dirk (2011). „Sappho Fragments 58–59: Text, Apparatus Criticus, and Translation”. Classics@. 4. 
  • Obbink, Dirk (2016). „Ten Poems of Sappho: Provenance, Authority, and Text of the New Sappho Papyri”. Ур.: Bierl, Anton; Lardinois, André. The Newest Sappho: P. Sapph. Obbink and P. GC inv. 105, frs.1–4. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-31483-2. 
  • Ohly, Dieter (2002) [1972], The Munich Glyptothek: Greek and Roman Sculpture: A Brief Guide by Dieter Ohly with 75 Illustrations, Munich, Germany: Verlag C. H. Beck München, стр. 48, ISBN 978-3-406-48355-4 
  • Parker, Holt (1993). „Sappho Schoolmistress”. Transactions of the American Philological Association. 123. 
  • Page, D. L. (1959). Sappho and Alcaeus. Oxford: Clarendon Press. 
  • Payne, Tom (30. 1. 2014). „A new Sappho poem is more exciting than a new David Bowie album”. The Telegraph. Приступљено 14. 7. 2016. 
  • Peterson, Linda H. (1994). „Sappho and the Making of Tennysonian Lyric”. ELH. 61 (1). 
  • Rayor, Diane; Lardinois, André (2014). Sappho: A New Translation of the Complete Works. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-02359-8. 
  • Reynolds, Margaret, ур. (2001). The Sappho Companion. London: Vintage. ISBN 9780099738619. 
  • Richter, Gisela M. A. (1965). The Portraits of the Greeks. 1. London: Phaidon Press. стр. 172. ISBN 978-0801416835. 
  • Rose, H. J. (1960). A Handbook of Greek Literature. New York: E. F. Dutton. стр. 95. 
  • Sanford, Eva Matthews (1942). „Classical Poets in the Work of A. E. Housman”. The Classical Journal. 37 (4). 
  • Schlesier, Renate (2015). „Sappho”. Brill's New Pauly Supplements II – Volume 7: Figures of Antiquity and Their Reception in Art, Literature, and Music. Приступљено 27. 4. 2017. 
  • Skinner, Marilyn B. (2011). „Introduction”. Classics@. 4. 
  • Smyth, Herbert Weir (1963) [1900], Greek Melic Poets, New York: Biblo and Tannen 
  • West, Martin. L. (2005). „The New Sappho”. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 151. 
  • Wilson, Penelope (2012). „Women Writers and the Classics”. Ур.: Hopkins, David; Martindale, Charles. The Oxford History of Classical Reception in English Literature: Volume 3 (1660—1790). ISBN 9780199219810. 
  • Williamson, Margaret (1995), Sappho's Immortal Daughters, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-78912-8 
  • Winkler, John J. (1990). The Constraints of Desire: The Anthropology of Sex and Gender in Ancient Greece. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-90123-9. 
  • Woodard, Roger D. (2008). The Ancient Languages of Europe. Cambridge University Press. ISBN 978-0521684958. 
  • Yatromanolakis, Dimitrios (1999). „Alexandrian Sappho Revisited”. Harvard Studies in Classical Philology. 99. 
  • Yatromanolakis, Dimitrios (2008). Sappho in the Making: the Early Reception. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674026865. 
  • Yatromanolakis, Dimitrios (2009). „Alcaeus and Sappho”. Ур.: Budelmann, Felix. The Cambridge Companion to Greek Lyric. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9781139002479. 
  • Zellner, Harold (2008). „Sappho's Sparrows”. The Classical World. 101 (4). 
  • Balmer, Josephine (1992) Sappho: Poems and Fragments. Bloodaxe.
  • Barnard, Mary. University of California Press.
  • Burris, Simon; Fish, Jeffrey; Obbink, Dirk (2014). „New Fragments of Book 1 of Sappho”. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 189. 
  • Carson, Anne (2002). If Not, Winter: Fragments of Sappho. New York: Knopf. ISBN 978-0-375-41067-3. 
  • Duban, Jeffrey M. (1983). Ancient and Modern Images of Sappho: Translations and Studies in Archaic Greek love Lyric. University Press of America. 
  • Greene, Ellen, ур. (1996). Reading Sappho. Berkeley: University of California Press. 
  • Lobel, E.; Page, D. L., ур. (1955). Poetarum Lesbiorum fragmenta. Oxford: Clarendon Press. 
  • Mut i Arbós, Joan (2018). „Sapho Recalled to Life by Music: Feminine Emotion and Raison d'État in Neoclassical Napoleonic Painting”. Music in Art: International Journal for Music Iconography. 43 (1–2): 21—48. ISSN 1522-7464. 
  • Obbink, Dirk (2014). „Two New Poems by Sappho”. Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. 189. 
  • Powell, Jim (2007). The Poetry Of Sappho. Oxford University Press. 
  • Voigt, Eva-Maria (1971). Sappho et Alcaeus. Fragmenta. Amsterdam: Polak & van Gennep. 
  • Φάνης Ι. Κακρίδης , Αρχαία ελληνική γραμματολογία , Αθήνα 2005.

Спољашње везе[уреди]