Сергеј Пањизник

С Википедије, слободне енциклопедије
Сергеј С. Пањизник
Лични подаци
Пуно имеСергеј Сцјапанович Пањизник
Датум рођења(1942-05-10)10. мај 1942.(81 год.)
Место рођењаБелоруска ССР, Совјетски Савез Совјетски Савез
ДржављанствоСССР Белорусија
Књижевни рад
Језик стварањабелоруски језик, руски језик
Жанрпоезија, књижевност за децу, проза, документарни текстови

Сергеј Сцјапанович Пањизник (блр. Сяргей Сьцяпа́навіч Панізьнік; рођен 10. маја 1942. године) је белоруски књижевник, песник, писац за децу, фолклориста, публициста и јавна личност[1].

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. маја 1942. године. у селу Бабишки у Витепској области. Завршио је Магиљовску медицинску школу 1962. и радио као болничар при Књажицкој болници код Магиљова. Потом је наставио образовање, па је 1967. године дипломирао на факултету журналистике Лавовске више војно-политичке школе, са звањем ратног новинара. Исте године постаје и члан Удружења књижевника Белорусије[2]. Године 1969. у служби Совјетске армије бива послат у Праг, у Чехословачку. У Праг за њим долази и белоруска песникиња Јевгенија Јањишчиц и они склапају брак 1971. године. Већ следеће године песникиња се вратила у Белорусију и родила сина Андреја[3].

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Прву песму је објавио у месним новинама Зора комунизма 1959. године. Радио је као уредник књижевних новина: Вечерњи Минск (белор. Вячэрні Мінск) 1977-1978, уредник Државне радио-телевизије БССР 1980, уредник 1982, а потом и шеф редакције издавачке куће Младост (белор.Юнацтва) 1984, а потом и водећи уредник ове редакције 1989. За време своје богате каријере, радио је и у Националном научно-просветитељском центру имена Франциска Скарине 1992-1994, а у периоду 1996-1999 радио је на позицији научног секретара Књижевног музеја Јанка Купале. Сергеј Пањизник је основао два етнографска музеја – у Верхнедвинском и Миорском рејону Витепске области.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Објавио је неколико збирки поезије: Ватре Купале (белор. Кастры Купалля, 1967), Ловачка пошта (белор. Палявая пошта, 1972), Круна наде (белор. Крона надзеі, 1975)... А писар земски... (белор. А пісар земскі..., 1994) и зборник поезије из целог света, који је превео на белоруски језик Сусрет сродних светова (белор. Сустрэча роднасных сусветаў, 1997). Објавио је и неколико збирки поезије за децу и документарних исповести. Број чланака и дела ван збирки се броје у стотинама. Поезија Сергеја Пањизника је специфична по томе, што садржи лепшав ритам и бројне игре речи. Читалац мора добро да влада белоруским језиком, да би разумео Пањизникову поезију[4]. Дела Сергеја Пањизника могу се читати на белоруском, руском, француском, енглеском и српском језику.

Пањизникова дела у Србији[уреди | уреди извор]

У 2020. години у издању Удружења поетских стваралаца изашла је збирка Сергеја Пањизника Вишње цветају на српском језику. Збирку је са белоруског превела Дајана Лазаревић. Једну његову песму је проф. др Иван Чарота уврстио у У сусрет Духу - Антологија белоруске хришћанске поезије[5], Београд, 2019. године, као и неколико песама за децу у Антологију белоруске књижевности за децу, које је такође превела Д. Лазаревић.

Награде[уреди | уреди извор]

Поред многих књижевних награда и похвала, награђен је и орденом 4. степена Три Звезде Литванске Републике и белоруском медаљом Франциска Скарине[6].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Панізнік Сяргей Сцяпанавіч”. СПБ. Архивирано из оригинала 27. 02. 2021. г. Приступљено 11. 2. 2021. 
  2. ^ „Пялявая пошта”. Камуникат. Приступљено 11. 2. 2021. 
  3. ^ Пањизник, Сергеј (2020). „Вишње цветају”. Сусрети. 1—2: 327—330. Приступљено 11. 2. 2021. 
  4. ^ Лазаревић, Дајана. „Превод збирке "Вишње цветају" Сергеја Пањизника”. Авлија. Приступљено 11. 2. 2021. 
  5. ^ Чарота, Иван А. (2019). У сусрет Духу - Антологија белоруске поетије (Прво изд.). Београд: ЦомпуТецх. 
  6. ^ Лазаревић, Дајана. „"Вишње цветају" - нови превод белуруске књижевности”. АС Инфо. Приступљено 11. 2. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пањизник Сергеј / Вишње цветају ; превела с белоруског Дајана Лазаревић. - Београд : УПС, 2020.
  • Панізьнік Сяргей Сцяпанавіч // Беларуская энцыклапедыя : у 18 т. / рэдкал. Г. П. Пашкоў [і інш.]. — Мн., 1996. — Т. 12. — pp. 46.
  • Панізьнік Сяргей // Беларускія пісьменнікі : біябібліяграфічны слоўнік : у 6 т. / пад рэд. А. В. Мальдзіса. — Мн., 1994. — Т. 4. — pp. 449.
  • Панізьнік Сяргей // Памяць : гісторыка-дакументальная хроніка Мёрскага раёна / рэдкал. Г. М. Маняк [і інш.]. — Мн., 1998. — pp. 534—535.
  • Сяргей Панізьнік (нар. 1942) // Краса і сіла - Анталогія беларускай паэзіі / М. Скобла // Звязда. — 2.02.2002 г.