Срб

За друга значења, погледајте страницу Срб (вишезначна одредница).

Срб
Село са брега Знак на улазу у село Споменик устанку Церемонија у Србу поводом Дана устанка, 2025. године Друштвени центар
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска
Општина	Грачац
Област	Лика
Становништво
— 2011.	452
Географске карактеристике
Координате	44° 21′ 58″ С; 16° 07′ 28″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	434 m
Срб Срб на карти Хрватске
Срб Срб на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број	23445 Срб
Позивни број	+385 23
Регистарска ознака	ZD

Срб је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, Република Хрватска.

Географија

Налази се у долини гдје извире ријека Уна на путу који спаја Доњи Лапац и Книн, удаљен око 37 км источно од Грачаца.

Срб је до територијалне реорганизације у Хрватској, био у саставу општине Доњи Лапац, а сада припада општини Грачац. До 60-их година 20. вијека Срб је био општина.

Историја

Споменик устанку народа Хрватске, изнад Срба.

Поунско место Срб било је средиште Унске жупаније 1242. године. Као град у Лици, Срб се чешће помиње у 14 и 15. вијеку, а жупа Срб се простирала источно од Отуче (или Хотуче), сјеверно од Одорја, западно од Унца и јужно од Лапца око потока Средице и Сребрнице (Дабашнице), Унског врела и горње Уне. Њој су спадали и подручја данашњих Осредака, Калдрме, Купирова са јужне, Бротње са сјеверне и Дабашнице са западне стране. То је отприлике земљиште данашње Српске општине (Срб је тада, 1962. године био општина).

О тој жупи има мало исправа, а и што их има, углавном су општег значаја. Из оне из 1345. године види се да је том подручју средиште био град Срб који је припадао краљу (castra nostra regalia, videlicet Tininium… castrum Szereb… castrum Unach vocata cum corum supatibus et pertinensiis). Како се разабира, ту се изричито напомиње жупа око града Срба. Краљ је према томе сам намјештао своје чиновнике за жупане Српске. У њој је како се види постојало становништво с једне стране кметско, с друге посједничко. Оно друго чинили су племићи што су сачињавали племе Српско.

Из споменуте исправе се види да је ту постојао тзв. ротни сто, али се не види колико је судија њега сачињавало. С обзиром да је у исто вријеме у суседној Крбави ротни сто сачињавало три судије, претпостављамо да је и овдје исти случај.

Срб град је био сазидан на високу брду изнад потока Средице, гдје му се остаци у основи и данас виде.

Освојили су Турци 1520. године "жупанију Срб" и само место Срб, прикључивши читаву област Босанском санџаку у оквиру кога је постојала нахија Срб. Део тог подручја ослобођен је већ крајем 17. вијека, а коначна хабзбуршко-османска граница успостављена је тек крајем 18. вијека.

Школа постоји у Србу 1875. године а похађају је деца и из околине. Постављен је 1881. године у месној школи учитељ Милан Теслић. Он је 1883. године постао ту прави учитељ. Школа је била претплаћена у то време на сомборски "Школски лист". Тражен је српски учитељ у основној школи у Србу 1885. године. Плата му је износила 350 ф. са огревом и станом. Број школске деце у Србу 1886. године је износио: 120 православних и осам католика.

У Србу је 1847. године пописан 1874 православни Србин, а две деценије потом, 1867. године њихов број за трећину увећан - на 2448 душа.

Павловићев "Српски народни лист" који је излазио у Будиму, куповао је (1839) један мештанин. Купили су Вукову књигу српских народних приповедака 1870. године мештани Срби: Тоша Радуловић краљевски порезник и Стево Торбица трговац.

У парохији Србу службовали су 1827. године православни свештеници: поп Јоаникије Рађеновић парох и поп Никола Војводић (и 1841) капелан. Православна црква у Србу посвећена празнику Успењу Богородице грађена је 1877. године. Дуго је опремана, а 1910. године добровољним прилозима многих мештана и појединаца са стране купљени су: небо, (велика) литија и Христов гроб, и камена плоча. На тој спомен-плочи уклесана су имена прилагача. Био је тада месни парох поп Симо Војводић (1893—1910). Кум неба и литије био је Миле Ћалић Тодоров из Купорова.

Године 1910. изабран је за посланика у Хрватском Сабору из Срба - изборног места, поп Перо Крајновић (парох у Великој Попини) са листе Српске самосталне странке. Та странка је била тада део Српско-Хрватске коалиције. У Србу је у исто време општинско заступништво донело одлуку да ће се ту "уредовати" (водити администрација општинска) на ћирилици. У месту је постојала и "Српска земљорадничка задруга" чији је пословођа био Андрија Војводић. Он је један од бројних претплатника загребачког листа "Српског кола".

Дана 27. јула 1941. године, у току Другог свјетског рата, у Србу је дошло до оружаног сукоба до тада прогоњеног Српског становништва са усташама. Овај датум се после рата у Социјалистичкој Републици Хрватској славио као Дан устанка народа Хрватске.

Срб се од 1991. до 1995. године налазио у саставу Републике Српске Крајине.

Хитотеза о Људевитовом бекству у Срб

Поједини аутори су покушали да поунски Срб доведу у везу са догађајима из 822. године, када је кнез Људевит Посавски пред франачком војском напустио свој главни град Сисак, пребегавши Србима, који су тим поводом у Аналима франачког краљевства описани као „народ који држи велики део Далмације“ (лат. ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem optinere dicitur), што је на готово истоветан начин поновљено и у Фулданским аналима (лат. ad Sorabos, qui magnam Dalmatiae partem obtinere dicuntur).

Иако се у историографији сматра да се поменути подаци односе на неименовану српску област у западним српским крајевима, на ширем простору између Дрине и Врбаса, неки аутори (Нада Клаић, Иво Голдштајн) су поменутим подацима из франачких анала покушли да припишу другачија значења, изневши претпоставку да је Људевит побегао у поунско место Срб. Такве хипотезе су потом у делу хрватске публицистике употребљене за додатно оспоравање српског присутва на ширем простору историјске Далмације у раном средњем веку. Спорна теорија о Људевитовом бекству у поунско место Срб није наишла на шире прихватање у научним круговима, а критикована је и од стране других хрватских научника, међу којима је био и Радослав Катичић.

Верски живот

У Србу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Срб припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Купирово и Нетека. У Србу се налази храм Српске православне цркве Успења Пресвете Богородице саграђен 1877. године, а спаљен у Другом свјетском рату. Обновљен је 1970. године, а миниран 1995. године.

Становништво

До пописа становништва 2011. године, постојала су два самостална насеља Доњи Срб и Горњи Срб. Те године обједињена су у јединствено насељено место Срб. За податке о становништву са пописа 1991. године, погледати под Доњи Срб и Горњи Срб.

Према попису становништва из 2001. године, Срб је имао 334 становника. Већинско становништво су Срби (61,5%), а потом сљеде Хрвати (38,5%), који су насељени послије операције „Олуја“.

Према попису становништва из 2011. године, насеље Срб је имало 452 становника.

Националност	1961.	1953.
Срби	4.107	4.801
Југословени	81
Хрвати	72	26
Црногорци	4
Мађари	3
Македонци		2
Словенци		1
остали и непознато	4	8
Укупно	4.271	4.838

Види још

• Сабор у Србу
• Поуње
• Личко Поуње
• Споменик устанку народа Хрватске

Литература

• „Зборник за народни живот и обичаје јужних Словена“, Издање (Југославенске академије знаности и умјетности — Загреб 1962.)
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
• Goldstein, Ivo (1984). „Ponovno o Srbima u Hrvatskoj u 9. stoljeću”. Historijski zbornik. 37: 235—246. 
• Živković, Tibor (2011). „The Origin of the Royal Frankish Annalist's Information about the Serbs in Dalmatia”. Споменица академика Симе Ћирковића. Београд: Историјски институт. стр. 381—398. 
• Katičić, Radoslav (1990). „Pretorijanci kneza Borne”. Starohrvatska prosvjeta. 20: 65—83. 
• Klaić, Nada (1971). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku (1. изд.). Zagreb: Školska knjiga. 
• Klaić, Nada (1990). Povijest Hrvata u srednjem vijeku. Zagreb: Globus. 
• Коматина, Предраг (2021). Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена (PDF). Београд: Византолошки институт. 
• Kurze, Fridericus, ур. (1891). Annales Fuldenses sive Annales regni Francorum orientalis. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Hahniani. 
• Kurze, Fridericus, ур. (1895). Annales regni Francorum inde ab a. 741 usque ad a. 829 qui dicuntur Annales Laurissenses maiores et Einhardi. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Hahniani. 
• Rau, Reinhold, ур. (1955). Quellen zur Karolingischen Reichsgeschichte, I: Die Reichsannalen, Einhard Leben Karls es Grossen, Zwei „Leben“ Ludwigs, Nithard Geschichte. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. 
• Scholz, Bernhard Walter; Rogers, Barbara, ур. (1970). Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories. Ann Arbor: University of Michigan Press. 
• Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141—155.