Теодора Дејановић Балшић
Теодора | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Теодора Дејановић Балшић |
Место рођења | Краљевина Србија |
Датум смрти | после 1397. |
Породица | |
Супружник | Жарко, Ђурађ I Балшић |
Потомство | види |
Родитељи | Дејан Теодора Немањић |
Династија | Дејановићи, Балшићи |
"госпођа" Зете | |
Период | 1358—1379. |
Теодора Драгаш Дејановић Балшић, у монаштву Ксенија (умрла после 1397) је била супруга властелина Жарка и Ђурђа I Балшића.[1]
Брак са Жарком
[уреди | уреди извор]Теодора је била ћерка српског деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре цара Душана и рођене сестре Симеона Синише Немањића. Дејан ју је удао за зетског великаша Жарка. Жарко је у првим годинама владавине Уроша Немањића владао облашћу око ушћа Бојане. Тамо је задржао дубровачки стоку на тргу Светог Срђа. Урош је послао свог властеличића који је приморао Жарка да се повуче. Следеће године Млетачка република помиње Жарка као тамошњег господара и прима га за почасног грађанина заједно са његовим наследницима. Чињеница да се Жарко оженио ћерком севастократора, односно деспота, свакао иде у прилог чињеници да је припадао кругу најугледније властеле Душана јер би брак Теодоре и особе мањег угледа био мало вероватан. Теодора је са Жарком имала сина Мркшу који је имао удату сестру којој су Дубровчани 1402. године даровали 100 перпера и оружану пратњу. Она је свакако била ћерка Жарка, могуће у браку са Теодором.
Брак са Ђурђем
[уреди | уреди извор]Теодора је била присутна на овим просторима све до учвршћења млетачке власти. Жарко је изненада нестао са историјске сцене у време када успон доживљава Ђурађ Балшић. Након Маричке битке Ђурађ је отерао своју прву жену Оливеру. Оливера је била ћерка Вукашина Мрњавчевића. Брак је склопљен како би се створила веза између породица Балшић и Мрњавчевић, али након погибије Вукашина и Угљеше није бише било потребе за браком. Ђурађ је оженио Теодору како би се повезао са Дејановићима, најближим преживелим сродницима Немањића. Ђурађ је умро 1378. године. Теодора је 15. фебруара 1379. године у Љешу, пошто је поново постала удовица, свела рачуне са Ђурђевим братом Балшом. У документу је Ђурђев наследник наведен први, али без икакве титуле док Теодора носи епитет "госпођа". Теодора касније са сином Константином делује у Скадру и Дању. Теодора је август и септембар 1397. године провела у Дубровнику одакле је отпловила у Валону носећи дарове од 100 перпера. За себе, сина Мркшу и снају Руђину обезбедила је дубровачко грађанство. Грађанство је добила и Руђинина мајка Комнина, ћерка Јована Асена Комнина.
Потомство
[уреди | уреди извор]Теодора је са Жарком имала једног сина:
- Мркшу Жарковића (1363—1414) — управљао Канином и Валоном (1396-1414).
- Могуће да је имала и ћерку која се помиње у дубровачком документу из 1402. године.
Са Ђурђем Балшићем је имала следећу децу:
- Константин Балшић (умро 1402) — господар Кроје (1394-1402).
- Гојислава Балшић (умрла после 1398) — супруга хумског властелина Радича Санковића.
- Евдокија Балшић
- Јелена Балшић
- Ванбрачни син Ђурађ
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Дејан (деспот) | ||||||||||||||||
1. Теодора Дејановић Драгаш Балшић | ||||||||||||||||
24. Стефан Урош I | ||||||||||||||||
12. Милутин Немањић | ||||||||||||||||
25. Јелена Анжујска | ||||||||||||||||
6. Стефан Дечански | ||||||||||||||||
13. Ана Тертер | ||||||||||||||||
3. Теодора Немањић | ||||||||||||||||
14. Јован Палеолог (кесар) | ||||||||||||||||
7. Марија Палеолог | ||||||||||||||||
15. Ирина | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Веселиновић & Љушић 2002, стр. 25.
Литература
[уреди | уреди извор]- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008) [2001]. Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Михаљчић, Раде (1975). Крај Српског царства. Београд: Српска књижевна задруга.
- Острогорски, Георгије (1963). „Господин Константин Драгаш”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 7 (1): 287—294.
- Рајичић, Миодраг (1953). „Севастократор Дејан”. Историски гласник. 6 (3-4): 17—28.
- Рајичић, Миодраг (1954). „Основно језгро државе Дејановића: Прилози нашој историској географији”. Историски часопис. 4issue=1952-1953: 227—243.
- Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)” (PDF). Историја Црне Горе. 2 (2). Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48.
- Ферјанчић, Божидар (1970). „Севастократори и кесари у Српском царству”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 255—269.
- Ферјанчић, Божидар (1960). Деспоти у Византији и јужнословенским земљама (PDF). Београд: Научно дело.