Палата Топкапи
Топкапи палата | |
Информације
| |
---|---|
Локација | Истанбул, Османско царство |
Статус | затворена |
Отварање | 1465. |
Затварање | 1856. |
Компаније
| |
Архитекта | Мехмед II, Алаудин, Давуд Ага, Мимар Синан, Саркис Балјан[1] |
Управљање | Истанбул, Османско царство |
Палата Топкапи или Топкапи сарај (тур. Topkapı Sarayı) била је главна резиденција свих османских султана скоро 400 година.[2][3] Изграђена је на захтев Мехмеда II Освајача када је заузео Истанбул. Ова палата је била главна резиденција све до 1856. године када је султан Абдулмеџид I наредио да главна резиденција буде палата Долмабахче. Из Топкапи палате вођени су сви државни послови. Ова палата је била само “срце” Османског царства. Ту се, такође, налазио и султанов харем. Ова палата је изузетно раскошно украшена са великим количинама злата.
Палата је тада била место одржавања многих историјских државних догађаја и краљевских забава, а данас је музеј који има велику и вредну колекцију споменика и уметнина (попут огртача и мача пророка Мухамеда, али и Хрвојев мисал). Данас Топкапи палата представља једну од главних туристичких атракција Истанбула.
Године 1985, Палата Топкапи је, заједно са осталим споменицима "Историјског језгра Истанбула", стављена на листу светских баштина и под заштиту је УНЕСКА као "најбољи пример комплекса палате [...] из Османског периода".[4]
Изградња, коју је наредио султан Мехмед Освајач, почела је 1459. године, шест година након освајања Цариграда. Топкапи се првобитно звала „Нова палата“ (Јени Сарај или Saray-ı Cedîd-i Âmire) да би се разликовала од Старог двора (Ески Сарај или Sarây-ı Atîk-i Âmire на тргу Бајазит. У 19. веку је добила име Топкапи, што значи Топовска капија.[5] Комплекс се ширио вековима, великим реновирањем након земљотреса 1509. и пожара 1665. године. Комплекс палате се састоји од четири главна дворишта и много мањих зграда. У харему су живеле женске чланице султанове породице, а водећи државни званичници, укључујући и великог везира, одржавали су састанке у згради Царског савета.
Име
[уреди | уреди извор]Назив палате је био Сараје Цедиде Амире (османски: سراى جديد عامره, Царска нова палата) до 18. века.[6] Своје данашње име палата је добила за време Махмуда I; када је Topkapusu Sâhil Sarâyı, приморска палата, уништена у пожару, њено име је пренето на ову палату.[7] На турском данашњи назив палате, Топкапи, значи Топовска капија.[8]
Историја
[уреди | уреди извор]Изградња Палате Топкапи започела је 1459. године по наредби султана Мехмеда II Освајача, са циљем да се направи византијски Константинопољ.[9] Име му на турском у буквалном преводу значи Палата топовске капије јер је изграђена на месту градских врата Константинопоља која су уништена турским топовима.
На врхунцу моћи Османског царства, палата је представљала град у малом и у њој је живело око 4.000 људи одједном и покривала је веће подручје уз обалу него данас (око 700.000 m²). Комплекс се ширио вековима, обично у обновама након катастрофа као што су земљотрес 1509. и пожар 1665. године. Крајем 17. века палата губи свој значај јер султани више времена проводе у својој новој палати на Босфору.
На крају је султан Абдулмеџид I преместио двор у новоизграђену палату у стилу европске културе, Долмабахче. Но, ипак су неке функције, попут царске ризнице, књижнице, џамије и ковачнице новца, задржане у Топкапи сарају.
Након пропасти Османског царства 1921. године, Палата Топкапи је државним декретом 1924. године претворена у Царски музеј под управом Министарства културе и туризма.
Одлике
[уреди | уреди извор]Палата је комплекс који чини палата с четири главна дворишта, попут одвојених домаћинстава (Аулус) са стотинама просторија и много мањих грађевина на површини од 592.600 m². У њој се налазе џамије, болница, пекаре, ковачница и још много тога. Само најважније просторије су отворене за јавност, а остатак строго чувају представници министарства и оружане снаге турске војске.
Царска врата (Bâb-ı Hümâyûn) воде до првог дворишта у којем су били уреди и управа. У друго двориште су водила Врата поздрава (Bâb-üs Selâm) где се налазила царска већница (софа) и ризница. Врата чедности (Bâbüssaâde) су водила у треће двориште у којему је био харем (Harem-i Hümayûn) и унутрашње приватне просторије султана, попут приватне школе (ендерун). У четвртом дворишту које попут терасе гледа на Босфор, су биле приватне просторије и грађевине за дневни боравак султана.
Осим што је палата изванредан пример османске архитектуре, у њој се налазе и вредни примерци царског намештаја, порцелана, одеће, оружја, илуминираних рукописа (међу којима и Хрвојев мисал), калиграфски списи и фреске, као и изложбе накита и других вредности из османске ризнице.
Царска капија
[уреди | уреди извор]Главна улица која води до палате је византијска авенија Месе, данас позната као Диван Јолу (Улица Савета). Ова улица је коришћена за царске процесије током византијског и османског доба. Она води директно до Аја Софије и скреће на северозапад према дворском тргу до Фонтане Ахмеда III.[10][11]
Царска капија је главни улаз у Прво двориште.[12] Султан би улазио у палату кроз Царску капију (тур. Bâb-ı Hümâyûn, што значи „Краљевска врата“ на персијском, или Saltanat Kapısı) која се налази јужно од палате.[13] Ова масивна капија, која првобитно датира из 1478. године, сада је прекривена мермером из 19. века. Њен централни лук води до пролаза са високом куполом; позлаћена отоманска калиграфија краси структуру на врху, са стиховима из Курана и туграма султана. Идентификоване су тугре Мехмеда II и Абдул Азиза, који су обновили капију.[14]
Према старим документима, до друге половине 19. века изнад капије постојао је дрвени стан.[15] Као павиљон користио га је Мехмед, за оставу имовине умрлих унутар палате без наследника и пријемно одељење ризнице. Такође је кориштен као видиковац за даме из харема у посебним приликама.[16]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Модел палате -
Царска врата -
Византијска Црква св. Ирине у првом дворишту -
Врата поздрава -
Трем испред пријемне дворане (Диван) -
Торањ правде
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Batur Afife, ур. (2006). Historic peninsula. Istanbul: Chamber of Architects of Turkey Istanbul Metropolitan Branch. стр. 65—6. ISBN 9753958994.
- ^ Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8.
- ^ „Topkapi Palace Museum - museum, Istanbul, Turkey”.
- ^ „2006 Periodic Reporting” (PDF). State of Conservation of World Heritage Properties in Europe SECTION II. ICOMOS. UNESCO. 2006. Приступљено 2008-09-17.
- ^ „Top Capou (i.e. Top Kapı), Constantinople, Turkey”. World Digital Library. 1890—1900. Приступљено 2013-10-20.
- ^ Zeynep Tarim Ertuğ (2012). „Topkapı sarayı”. TDV Encyclopedia of Islam, Vol. 41 (Tevekkül – Tüsterî) (на језику: Turkish). Istanbul: Turkiye Diyanet Foundation, Centre for Islamic Studies. стр. 256—261. ISBN 9789753897136.
- ^ „Topkapı Sarayı Müzesi Resmi Web Sitesi”. www.topkapisarayi.gov.tr. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 19. 05. 2023.
- ^ Viator. Retrieved 30 May 2015
- ^ Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapı Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. стр. 3. ISBN 0-262-14050-0.
- ^ „The Fountain of Sultan Ahmed, Constantinople, Turkey”. World Digital Library. 1890—1900. Приступљено 2013-10-18.
- ^ Central Bank of the Republic of Turkey Архивирано 2009-06-15 на сајту Wayback Machine. Banknote Museum: 4. Emission Group - Ten Turkish Lira - I. Series Архивирано 2009-02-25 на сајту Wayback Machine & II. Series Архивирано 2009-04-29 на сајту Wayback Machine. – Retrieved on 20 April 2009.
- ^ Simons, Marlise (1993-08-22). „Center of Ottoman Power”. The New York Times. Приступљено 2009-06-04.
- ^ „Bâb-ı Hümâyûn / Imperial Gate”. Topkapı Palace Museum. Архивирано из оригинала 2008-05-10. г. Приступљено 2008-09-17.
- ^ Necipoğlu, стр. 36
- ^ Depiction from the 16th-century miniature Hünername
- ^ Necipoğlu, стр. 38–39
Литература
[уреди | уреди извор]- Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapı Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. стр. 3. ISBN 0-262-14050-0.
- Batur Afife, ур. (2006). Historic peninsula. Istanbul: Chamber of Architects of Turkey Istanbul Metropolitan Branch. стр. 65—6. ISBN 9753958994.
- Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8.
- G., Goodwin (2003). A History of Ottoman Architecture. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-27429-3.
- Turhan Can, Topkapi Palace, Orient Turistik Yayinlar Ve Hizmetler Ltd., Istanbul, 1994;
- Turner, J. (ed.) - Grove Dictionary of Art - Oxford University Press, USA; New edition (January 2). . 1996. ISBN 978-0-19-517068-9. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Ertug, Ahmet. Topkapi: The Palace of Felicity. Istanbul: Ertug and Koluk. стр. 244 pages.
- İpşiroğlu, Mazhar Şevket (1980). Masterpieces from the Topkapı Museum : paintings and miniatures. London: Thames and Hudson. стр. 150 pages. ISBN 978-0-500-23323-8.
- Goodwin, Godfrey (2000). Topkapi Palace: An Illustrated Guide to its Life and Personalities. Saqi Books. ISBN 978-0-86356-067-5.
- The Imperial Treasury. Topkapi Palace Museum. MAS Publications. 2001. ISBN 978-975-7710-04-2.
- Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapi Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. стр. 336 pages. ISBN 978-0-262-14050-8.
- Misugi, Takatoshi (1981). Chinese porcelain collections in the Near East: Topkapi and Ardebil. Hong Kong: Hong Kong University Press. стр. 273 pages. ISBN 978-962-209-004-0.
- Ahmet Ertuğ. Topkapi: The Palace of Felicity. Ertug & Kokabiyik. 1989. Topkapi: The Palace of Felicity. Ertuğ & Kölük. јануар 1989. ASIN B0006F4CM6.
- Tahsin Oz. Topkapi Saray Museum 50 Masterpieces. Turkish Press. The Topkapi Saray Museum;: 50 masterpieces. Turkish Press, Broadcasting and Tourist Dept. јануар 1950. ASIN B000VHIQCG.
- J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum. Architecture; the Harem and other buildings. New York Graphic Society. 1988. Topkapi Sarayi: Architecture. New York Graphic Society. јануар 1988. ASIN B000MKDDF2.
- Hulya Tezcan; J. M. Rogers (1986). The Topkapi Saray Museum: Textiles. Bulfinch Press. ISBN 978-0-8212-1634-7.
- J. M. Rogers (Author), Cengiz Koseoglu. . Topkapi Saray Museum: Bulfinch Press. 1988. ISBN 978-0-8212-1672-9.
- Rogers, J.M. (1987). The Topkapı Saray Museum: Carpets. Boston: Little, Brown & Company. стр. 248 pages. ISBN 978-0-8212-1679-8.
- Filiz Pcafgman (Author), J. M. Rogers (1986). The Topkapi Saray Museum: Manuscripts. Bulfinch Press. ISBN 978-0-8212-1633-0.
- Regina Krahl (Author), Nurdan Erbahar (Author), John Ayers (Author) (1986). Chinese Ceramics in Topkapi Saray Museum, Istanbul: A Complete Catalogue. Sotheby Parke Bernet Publications. ISBN 978-0-85667-184-5.
- Zeynep M. Durukan. The Harem of the Topkapi Palace. Hilal Matbaacilik Koll. 1973. The Harem of the Topkapi Palace [Paperback] by Zeynep M. Durukan. Hilal Matbaacilik. јануар 1973. ASIN B000OLCZPI.
- Atil, Esin (1986). Suleymanname: The Illustrated History of Suleyman the Magnificent. Harry N Abrams. ISBN 978-0-8109-1505-3.
- Fanny Davis. Palace of Topkapi in Istanbul. 1970. The Palace of Topkapi in Istanbul. Scribner. ASIN B000NP64Z2.
- Turhan Can. Topkapi Palace. Orient Touristic Publishing Service. 1997. Topkapi Palace. Net Turistik. 1993. ASIN B000JERAEQ.
- Claire, Karaz (2004). Topkapi Palace Inside and Out: A Guide to the Topkapi Palace Museum and Grounds. Istanbul: Çitlembik Publications. стр. 104 pages. ISBN 978-975-6663-49-3.
- Turkoglu, Sabahattin (1989). The Topkapi Palace. NET. ISBN 978-975-479-074-0.
- Ilhan Aksit. Topkapi Palace. Istanbul. 1994. Topkapi Palace. Aksit Kultur Turzim Sanat Ajans. јануар 1994. ASIN B000MPGBGK.
- Ergun, Nilgün, and Özge İskender. 2003. Gardens of the Topkapi Palace: An example of Turkish garden art. Studies in the History of Gardens & Designed Landscapes, vol.23, no.i: 57-71.
- Ilber Ortaylı. Topkapi Palace. Tughra Books. Somerset, New Jersey. ), İlber Ortaylı (Historien) (2008). Topkapi Palace: Milestones in Ottoman History. Blue Dome Press. ISBN 978-1-59784-141-2.
- İlhan Akşit. The Mystery of the Ottoman Harem. Akşit Kültür Turizm Yayınları. Akşit, İlhan (2014). The Mystery of the Ottoman Harem. Akşit Kültür ve Turizm Yayıncılık. ISBN 978-975-7039-26-6.