Тримурти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тримурти
Тримурти
Уметнички приказ Тримуртија у Хојсалесвара храму у Халебиду.

Тримурти (санск. त्रिमूर्ती trimūrti - три лика) је Свето тројство у хиндуизму, које чине Брахма, Вишну и Шива.[1][2][3][4]

Тримурти симболизује да сва божанска дела произилазе из једног, јер су три аспекта међусобно зависна и комплементарна, и представљају безличног Брахама и изражавају аспекте стварања, чувања и уништавања врховног бића.[5][6] Они се представљају или путем три божанства, као једне фигуре са три главе или трогласте фигуре са шест руку, које онда представљају имагинарног Брахму са бокалом воде и молитвеним ланцем, показује Вишнуа са диском и шкољком и Шиву са својим трозупцем и маим дуплим бубњем дамаруом.[7]

Еволуција[уреди]

Тримурти са тридевима
Тримурти, слика из Андра Прадеша

У пуранском период је дошло до успона постведске религије и еволуције тога што Р. К. Мајумдар назива „синтетичким хиндуизмом”.[8]

Овај период није био хомоген, и обухвата ортодоксни брахманизам у облику остатака старије ведске верске традиције, заједно са различитим секташким религијама, као што су шивајизм, вајшнавизам, и шактизам који су обухваћени ортодоксним оквирима мада су исто тако особени ентитети.[9] Једна од важних особина овог периода је дух хармоније између ортодоксних и секташких облика.[10] Поводом овог духа помирења, Р. К. Мајумдар је рекао да:

Идентификација Брамана, Вишнуа или Шиве као једног бића је строго наглашена у Kūrma Purāṇa, где је у 1.6 Браман обожаван као Тримурти; 1.9 посебно наглашава јединство три бога, и 1.26 се повезује са истом темом.[12] Историчар А. Л. Башам објашњава залеђину Тримуртија на следећи начин, напомињући западни интерес за идеју о тројству:

Концепт Тримуртија је исто тако присутан у Мајтри Упанишаду, где су три бога објашњена као његова три врховна облика.[14]

Погледи у хиндуизму[уреди]

Саурам[уреди]

Саурамска секта која богослужи Сурју као врховно божанство и сагуна брамана не прихвата Тримурти пошто они сматрају да је Сурја Бог. Раније форме Тримуртија понекад су садржале Сурју уместо Брамана, или као четврто биће изнад Тримуртија, чије манифестације су друга три; Сурја је Браман ујутру, Вишну поподне и Шива увече. Сурја је исто тако била члан оригиналног Ведског Тримуртија, који је обухватао Агни и Вају. Део следбеника богослужи Вишу и Шови као манифестације Сурје, други богослуже Тримурти као манифестацију Сурје, а део верника искључиво богослуже само Сурју.

Шајвизам[уреди]

Шајвити сматрају да према Шајви Агами, Шива изводи пет дела - стварање, очување, разрешавање, сакривање милости, и откривање милости. Респективно, прва три дела су везана за Шиву као Садјојата (попут Брамана), Вамадева (попут Вишну) и Агора (пупут Рудра). Стога, Браман, Вишну и Рудра нису божанства различита од Шиве, већ су форме Шиве. Попут Брамана/Садјојате, Шива ствара. Као Вишну/Вамадева, Шива очувава. Као Рудра/Агхора, он разрешава. Ово стоји у контрасту са идејом да је Шива „Бог разарања”. За Шајвите, Шива је Бог и обавља сва дела, међу којима је и деструкција. Тримурти је форма самог Шиве за Шајвите. Они сматрају је Шива врховни бог, који врши разне критичне улоге и поприма подесне форме, а такође и надмашује све њих.[15] Проминентни визуелни пример Шајвитске верзије Тримуртија је скулптура Тримурти Садашиве у Елефантским пећинама на Гарапурском острву.

Брахманизам[уреди]

Брамани следе Браму. Како је Брама богослужио господа Шиву, тако су и они следећи њега богослуже тог Бога. За њих је Брама парабраман и врховно биће. Они верују да су Вишна и Шива Брамина деца и његове форме. У брамизму се верује да је Брама креатор, Вишна одржавач и Шива рушилац. Они верују да је Брама стваралац света и богова. Он ствара, чува и уништава све како би било поново створено.

Шактизам[уреди]

Женско-центрична шактидармска деноминација додељује еминентне улоге три форме (Тримурти) врховног бића не тројици мишких богова већ богињама: Сарасвати (творкиња), Лакшми (одржаватељка), и Махакали (рушитељка). Ова женска верзија Тримурта се зове Тридеви („три богиње”). Мушки богови (Брама, Вишну, Шива) су овде потиснути на место помоћних извршилаца врховног женског Тридева.

Смартизам[уреди]

Смартизам је деноминација хиндуизма која ставља нагласак на групу од пет божанстава, пре него на само једно божанство.[16] Систем „богослужење пет форми” (pañcāyatana pūjā), који је популарисао филозоф деветог века Шанкара међу православним браманима из смартиске традиције, обухвата пет божанстава Ганеша, Вишну, Брама, Деви и Шива.[17][18] Шанкара је касније додао и Картикеју овој петорици, тако да их је укупно било шест. Он је промовисао овај реформисани систем првенствено да би ујединио главна божанства шест главних секти на равноправној основи.[19] Монистичка филозофија коју је проповедао Шанкара омогућава је да се одабере један од њих као преферентно главно божанство, а да се истовремено обожавају других четворо/петоро божанстава као различити облици истог свеприсутног Брамана.

Вишнуизам[уреди]

Вишну са Лакшми, на гуји Шеша, док се Брама помаља из лотоса изниклог из пупка Вишне.

Упркос чињенице да Вишну Пурана наводи да се Вишну манифестује као Брама да би стварао и као Рудра (Шива) да би разарао,[20] вишнуизам генерално не признаје Тримурти концепт и господара Вишну, већ они верују у аватаре Вишне као што су Буда, Рама, Кришна, etc. Они исто тако верују да су Шива и Брама обоје форме Вишну. На пример, двајтска школа сматра да је сам Вишна врховни Бог, док је Шива потчињен, и они различито интерпретирају пуране. На пример, Вијајиндра Тирта, двајтски научник интерпретира 18 пурана на различит начин. Према њему су Вајшнавитски пурани сатва (модови постојања), а Шајвитски пурани тамаси (врлине) и једино се сатвајски пурани могу сматрати меродавним.[21]

За разлику од већине других вајшнавитских школа, као што су оне Раманује, Мадве и Чајтанје, Сваминарајан, гуру из хиндуских сваминарајанских секти (укључујући BAPS), нису правили разлику између Богова Вишну, Брама и Шива, Сваминарајан се знатно разликује од практично свих вајпнавитских школа по томе што сматра да су Вишну и Шива различити аспекти истог Бога.[22] (погледаје исто тако одломке 47 и 84 религиозног текста Шикшапатри, кључног текста за све следбенике сваминарајанске вере.)[23][24] Штавише, Сваминарајан је следио смартиски приступ, те је налагао следбеницима да поштују свих пет божанстава Панчајатана пује са једнаким поштовањем.[25]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Grimes 1995
  2. ^ Jansen 2003
  3. ^ Radhakrishnan, Sarvepalli (1956). The Cultural Heritage of India. Calcutta: The Ramakrishna Mission Institute of Culture. 
  4. ^ Winternitz, Maurice (1972). History of Indian Literature. New Delhi: Oriental Books Reprint Corporation. 
  5. ^ For quotation defining the trimurti see Matchett, Freda. "The Purāṇas", in: Flood (2003), p. 139.
  6. ^ For the Trimurti system having Brahma as the creator, Vishnu as the maintainer or preserver, and Shiva as the destroyer. see Zimmer (1972) p. 124.
  7. ^ Mhatre, Sandeep. „Datta Sampradaay and Their Vital Role”. Swami Samarth temple. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 09. 11. 2017. 
  8. ^ For dating of Puranic period as c. CE 300-1200 and quotation, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 47.
  9. ^ For characterization as non-homogeneous and including multiple traditions, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
  10. ^ For harmony between orthodox and sectarian groups, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
  11. ^ For quotation see: see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
  12. ^ For references to Kūrma Purana see: Winternitz, volume 1, p. 573, note 2.
  13. ^ Sutton, Nicholas (2000). Religious doctrines in the Mahābhārata (1st изд.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. стр. 182. ISBN 978-81-208-1700-5. 
  14. ^ "Brahma, Rudra and Vishnu are called the supreme forms of him. His portion of darkness is !Rudra. His portion of passion is Brahma. His portion of purity is Visnu" Maitri Upanisad [5.2]
  15. ^ „How can the god of destruction be the Supreme ?”. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2006. Приступљено 09. 11. 2017. 
  16. ^ Flood (1996), p. 17.
  17. ^ Dating for the pañcāyatana pūjā and its connection with Smārta Brahmins is from Courtright, p. 163.
  18. ^ For worship of the five forms as central to Smarta practice see: Flood (1996), p. 113.
  19. ^ Grimes, p. 162.
  20. ^ Flood, Gavin, An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press, стр. 111, ISBN 978-0-521-43878-0 
  21. ^ Sharma, B. N. Krishnamurti (2000). A history of the Dvaita school of Vedānta and its literature: from the earliest beginnings to our own times. Motilal Banarsidass Publishers. стр. 412. ISBN 978-81-208-1575-9. Приступљено 15. 01. 2010. 
  22. ^ According to this site, http://www.kakaji.org/shikshapatri_verses.asp?catid=viewAll, verses 47, 84, of their scripture, Shikshapatri, a key scripture to all followers of the Swaminarayan faith. [1] states, "And the oneness of Narayana and Shiva should be understood, as the Vedas have described both to be brahmaroopa, or form of Brahman, i.e., Saguna Brahman, indicating that Vishnu and Shiva are different forms of the one and same God."
  23. ^ „Swaminarayan Satsang - Scriptures”. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 16. 07. 2011. Приступљено 09. 07. 2018. 
  24. ^ „Swaminarayan Satsang - Scriptures”. стр. 4. Архивирано из оригинала на датум 16. 07. 2011. Приступљено 09. 07. 2018. 
  25. ^ An Introduction to Swaminarayan Hinduism, by Raymond Brady Williams at https://books.google.com/books?id=tPkexi2EhAIC&pg=PA25&dq=Shikshapatri+Vishnu+shiva&lr=&cd=1#v=onepage&q=Shikshapatri%20Vishnu%20shiva&f=false

Литература[уреди]

  • Sutton, Nicholas (2000). Religious doctrines in the Mahābhārata (1st изд.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. стр. 182. ISBN 978-81-208-1700-5. 
  • Winternitz, Maurice (1972). History of Indian Literature. New Delhi: Oriental Books Reprint Corporation. 
  • Radhakrishnan, Sarvepalli (1956). The Cultural Heritage of India. Calcutta: The Ramakrishna Mission Institute of Culture. 
  • Jansen, Eva Rudy (2003). The Book of Hindu Imagery. Havelte, Holland: Binkey Kok Publications BV. ISBN 978-90-74597-07-4. 
  • Grimes, John A. (1995). Ganapati: Song of the Self. SUNY Series in Religious Studies. Albany: State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-2440-7. 

Спољашње везе[уреди]

  • Медији везани за чланак Тримурти на Викимедијиној остави