Тримурти

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тримурти
Тримурти
Тримурти

Тримурти (санск. त्रिमूर्ती trimūrti - три лика) је Свето тројство у хиндуизму, које чине Брахма, Вишну и Шива.[1][2][3][4]

Тримурти симболизује да сва божанска дела произилазе из једног, јер су три аспекта међусобно зависна и комплементарна, и представљају безличног Брахама и изражавају аспекте стварања, чувања и уништавања врховног бића.[5][6] Они се представљају или путем три божанства, као једне фигуре са три главе или трогласте фигуре са шест руку, које онда представљају имагинарног Брахму са бокалом воде и молитвеним ланцем, показује Вишнуа са диском и шкољком и Шиву са својим трозупцем и маим дуплим бубњем дамаруом.[7]

Еволуција[уреди]

Тримурти са тридевима
Уметнички приказ Тримуртија у Хојсалесвара храму у Халебиду.
Тримурти, слика из Андра Прадеша

У пуранском период је дошло до успона постведске религије и еволуциjе тога што Р. К. Мајумдар назива „синтетичким хиндуизмом”.[8]

Овај период није био хомоген, и обухвата ортодоксни брахманизам у облику остатака старије ведске верске традиције, заједно са различитим секташким религијама, као што су шиваjизм, вајшнавизам, и шактизам који су обухваћени ортодоксним оквирима мада су исто тако особени ентитети.[9] Једна од важних особина овог периода је дух хармоније између ортодоксних и секташких облика.[10] Поводом овог духа помирења, Р. К. Мајумдар је рекао да:

Идентификација Брамана, Вишнуа или Шиве као једног бића је строго наглашена у Kūrma Purāṇa, где је у 1.6 Браман обожаван као Тримурти; 1.9 посебно наглашава јединство три бога, и 1.26 се повезује са истом темом.[12] Историчар А. Л. Башам објашњава залеђину Тримуртија на следећи начин, напомињући западни интерес за идеју о тројству:

Концепт Тримуртија је исто тако присутан у Мајтри Упанишаду, где су три бога објашњена као његова три врховна облика.[14]

Погледи у хиндуизму[уреди]

Саурам[уреди]

Саурамска секта која богослужи Сурју као врховно божанство и сагуна брамана не прихвата Тримурти пошто они сматрају да је Сурја Бог. Раније форме Тримуртија понекад су садржале Сурју уместо Брамана, или као четврто биће изнад Тримуртија, чије манифестације су друга три; Сурја је Браман ујутру, Вишну поподне и Шива увече. Сурја је исто тако била члан оригиналног Ведског Тримуртија, који је обухватао Агни и Вају. Део следбеника богослужи Вишу и Шови као манифестације Сурје, други богослуже Тримурти као манифестацију Сурје, а део верника искључиво богослуже само Сурју.

Шајвизам[уреди]

Шајвити сматрају да према Шајви Агами, Шива изводи пет дела - стварање, очување, разрешавање, сакривање милости, и откривање милости. Респективно, прва три дела су везана за Шиву као Садјојата (попут Брамана), Вамадева (попут Вишну) и Агора (пупут Рудра). Стога, Браман, Вишну и Рудра нису божанства различита од Шиве, већ су форме Шиве. Попут Брамана/Садјојате, Шива ствара. Као Вишну/Вамадева, Шива очувава. Као Рудра/Агхора, он разрешава. Ово стоји у контрасту са идејом да је Шива „Бог разарања”. За Шајвите, Шива је Бог и обавља сва дела, међу којима је и деструкција. Тримурти је форма самог Шиве за Шајвите. Они сматрају је Шива врховни бог, који врши разне критичне улоге и поприма подесне форме, а такође и надмашује све њих.[15] Проминентни визуелни пример Шајвитске верзије Тримуртија је скулптура Тримурти Садашиве у Елефантским пећинама на Гарапурском острву.

Референце[уреди]

  1. Grimes, John A. (1995). Ganapati: Song of the Self. SUNY Series in Religious Studies. Albany: State University of New York Press. ISBN 0-7914-2440-5. 
  2. Jansen, Eva Rudy (2003). The Book of Hindu Imagery. Havelte, Holland: Binkey Kok Publications BV. ISBN 90-74597-07-6. 
  3. Radhakrishnan, Sarvepalli (1956). The Cultural Heritage of India. Calcutta: The Ramakrishna Mission Institute of Culture. 
  4. Winternitz, Maurice (1972). History of Indian Literature. New Delhi: Oriental Books Reprint Corporation. 
  5. For quotation defining the trimurti see Matchett, Freda. "The Purāṇas", in: Flood (2003), p. 139.
  6. For the Trimurti system having Brahma as the creator, Vishnu as the maintainer or preserver, and Shiva as the destroyer. see Zimmer (1972) p. 124.
  7. Mhatre, Sandeep. „Datta Sampradaay and Their Vital Role”. Swami Samarth temple. 
  8. For dating of Puranic period as c. CE 300-1200 and quotation, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 47.
  9. For characterization as non-homogeneous and including multiple traditions, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
  10. For harmony between orthodox and sectarian groups, see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
  11. For quotation see: see: Majumdar, R. C. "Evolution of Religio-Philosophic Culture in India", in: Radhakrishnan (CHI, 1956), volume 4, p. 49.
  12. For references to Kūrma Purana see: Winternitz, volume 1, p. 573, note 2.
  13. Sutton, Nicholas (2000). Religious doctrines in the Mahābhārata (1st изд.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. стр. 182. ISBN 81-208-1700-1. 
  14. "Brahma, Rudra and Vishnu are called the supreme forms of him. His portion of darkness is !Rudra. His portion of passion is Brahma. His portion of purity is Visnu" Maitri Upanisad [5.2]
  15. How can the god of destruction be the Supreme ?

Литература[уреди]

  • Basham, A. L. (1954). The Wonder That Was India: A Survey of the Culture of the Indian Sub-Continent Before The Coming of the Muslims. New York: Grove Press, Inc.,. 
  • Courtright, Paul B. (1985). Gaṇeśa: Lord of Obstacles, Lord of Beginnings. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-505742-2. 
  • Flood, Gavin (1996). An Introduction to Hinduism. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-43878-0. 
  • Flood, Gavin (2003). The Blackwell Companion to Hinduism. Malden, MA: Blackwell Publishing Ltd. ISBN 1-4051-3251-5. 
  • Zimmer, Heinrich (1972). Myths and Symbols in Indian Art and Civilization. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 0-691-01778-6. 

Спољашње везе[уреди]

  • Медији везани за чланак Тримурти на Викимедијиној остави