Притока (Бихаћ)
| Притока | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Унско-сански кантон |
| Општина | Бихаћ |
| Становништво | |
| — 2013. | 839 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°48′ СГШ; 15°56′ ИГД / 44.80° СГШ; 15.93° ИГДКоординате: 44°48′ СГШ; 15°56′ ИГД / 44.80° СГШ; 15.93° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Притока Притока на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 037 |
Притока је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Бихаћ које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 839 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Други свјетски рат[уреди | уреди извор]
 | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Цркву у Притоци срез Бихаћ усташе су запалили, али како није потпуно изгорела, минирали су је и срушили.[1]
Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не сме бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину попалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 759 | 609 | 752 | 579 |
| Југословени | 37 | 50 | 3 | |
| Муслимани | 31 | 13 | 18 | |
| Хрвати | 4 | 4 | 10 | 3 |
| Црногорци | 1 | |||
| остали и непознато | 8 | 1 | 5 | |
| Укупно | 839 | 677 | 788 | 582 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 582 | |
| 1971. | 788 | |
| 1981. | 677 | |
| 1991. | 839 | |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 172
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 118,119
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
