Велико Очијево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Велико Очијево
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Унско-сански кантон
ОпштинаБихаћ
Становништво
 — 2013.72 (1991)
Географске карактеристике
Координате44°29′00″ СГШ; 16°13′00″ ИГД / 44.483333° СГШ; 16.216667° ИГД / 44.483333; 16.216667Координате: 44°29′00″ СГШ; 16°13′00″ ИГД / 44.483333° СГШ; 16.216667° ИГД / 44.483333; 16.216667
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина463 м
Велико Очијево на мапи Босне и Херцеговине
Велико Очијево
Велико Очијево

Велико Очијево је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Општини Бихаћ које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 72 становника.

Географија[уреди]

Његов природни и географски положај више опредељује припадност дрварском подручју. Велико Очијево се налази са десне стране Унца који је јужна граница. На једном месту Унац прави мало проширење и тај део има жупски карактер (Луке). Сви остали положаји су висински, неки и планински. Према западу је Мало Очијево, према северу и истоку су косе Осјеченице. Село је јако кршевито с врло плитким слојем плодне земље. Делови подручја, уз реку Унац, припадају Националном парку Уна.

Историја[уреди]

Историја Великог Очијева се не разликује од историје Малог Очијева. Оба Очијева, као једно подручје, помињу се у документима каптола у Книну из 14. и 15. века, који је морао у неколико наврата интервенисати у сукобима око права на Очијево између породице Мишљеновић и осталих породица племена Колунић.

У селу Великом Очијеву је 1917. године рођен Ранко Шипка, партизански борац, ратни командант Пете крајишке козарске ударне бригаде и Четврте крајишке дивизије. Он је погинуо 1944. године, а после рата је проглашен за народног хероја Југославије.

У току Другог светског рата, октобра 1941. године у близини Великог Очијева је убијен Марко Орешковић, један од организатора устанка у Лици. Он је стардао приликом повратка из Дрвара, када га је из користољубља убила једна група одметника.

Становништво[уреди]

По попису из 1991. у селу је живело 72 становника.

Националност[1] 1991.
Срби 70
Југословени 1
остали и непознато 1
Укупно 72

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.