Мартин Брод

Мартин Брод
Мартин Брод;
	Поглед на Мартин Брод
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Бихаћ
Становништво
— 2013.	124
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 18″ С; 16° 08′ 27″ И / 44.488445° С; 16.140969° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	651 m
	Мартин Брод Мартин Брод на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	037

Мартин Брод је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у граду Бихаћ, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. године, у насељу је живјело 124 становника.

Географски положај

Мартин Брод се налази неколико километара источно од границе са Републиком Хрватском, на мјесту гдје се Унац улива у Уну.

Историја

Средњовјековни град Рмањ подигнут је крајем XIV или почетком XV вијека на ушћу Унца у Уну, а постоје мишљења историчара да овај стари град датира из XII вијека. По записима из 1396 год. овај се град називао Конуба. Градски бедеми су порушени до темеља, а сачувала се само обла кула висока око 10 метара, код које су етаже одвојене сводовима. У изворима из 1431. године угарски краљ Сигисмунд га је заложио Николи Франкопану. Удовица Анжа Франкопан је 1436. године становала једно време у Рмњу и потписивала се као кнегиња Рмањска. Средином XV вијека добио га је Јурај Франкопан. У овом се граду 1451, спомиње «судац» и «братство пургари». Под називом Рмањ,овај град се спомиње још 1504. године међу градовима које је требало поправити и боље утврдити. На жалост, Рмањ је данас запуштен и у јако лошем стању.

Према предању само насеље испод Рмња добило је име по некој Марти, a "брод" заправо значи на старословенском место на реци где се иста најлакше може прећи или прегазити, могуће искварено "преход", као и у случају других истих топонима (Славонски Брод, Македонски Брод, итд).

Православни манастир Рмањ у Мартин Броду је важно духовно средиште сјеверне тромеђе БиХ, Лике и Далмације. Народна традиција приписује његово подизање Катарини Бранковић, кћерки српског деспота Ђурђа Бранковића.

Први поуздани подаци о манастиру Рмањ датирају из 1498. године. Манастир је био рушен од стране Турака 1638. и 1661. и 1785. године. Рмањ су 1944. бомбардовали и срушили немачки авиони. Манастирски храм је обновљен 1974. Проглашен је националним спомеником

Насеље је до распада Југославије, односно до 1995. године, било у саставу општине Дрвар. Место је било важна станица на Унској прузи јер је након укидања уске пруге из Личке Калдрме за Дрвар одавде саобраћала аутобуска веза за исти, па су у Мартином Броду тада стајали и брзи возови који су прометовали Унском пругом. Ни након свршетка ратова 1995. до данас редовни железнички саобраћај Унском пругом није успешно обновљен, па је само место у односу на ранија времена данас доста изоловано.

Култура

У насељу се налази манастир Српске православне цркве Рмањ из 15. вијека.

Становништво

Националност^[1]	2013.	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	120	180	200	226	235
Југословени	—	5	7		2
Муслимани	1	2		1
Хрвати		1	1	4	4
остали и непознато	3			3
Укупно	124	188	208	234	241

Демографија^[1]
Година	Становника
1961.	241
1971.	234
1981.	208
1991.	188
2013.	124

Референце

^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Мартин Брод — Виртуелна шетња
Фотографије Мартин Брода на сајту Тромеђе Босне, Лике и Далмације Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. март 2016).
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-1] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]