Рипач
Рипач | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Унско-сански кантон |
Град | Бихаћ |
Становништво | |
— 2013. | 1.316 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 45′ 54″ С; 15° 57′ 20″ И / 44.765138° С; 15.955504° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 77215 |
Позивни број | 037 |
Рипач је насељено место у граду Бихаћу, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Рипач се налази у југоисточном дијелу Бихаћког поља, на излазу Уне из кањона, око 9 км југоисточно од Бихаћа. Данашње насеље се простире на обе обале реке Уне и на Великом и Малом острву, тј. речним адама.
Историја
[уреди | уреди извор]У Рипачу је крајем 19. века откривено и истражено илирско сојеничко насеље. Међу налазима истичу је калупи за ливање бронзаних предмета, те глинене људске скулптуре. Постоје остаци римског и средњовековног насеља. Средњовековни град (бург) помиње се 1408. Био је у поседу Франкопана и Крбавских кнезова. У турске руке пао је 1591. године.
Рат у БиХ
[уреди | уреди извор]Након распуштања касарне "27. јули" у Бихаћу и повлачења ЈНА из овог града, српски народ Бихаћа је остао незаштићен почетком рата у Босни. Маја мјесеца 1992. године, Срби из Бихаћа се повлаче у насеље Рипач, гдје формирају Српску општину Бихаћ (1992—1995).[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
Муслимани [н. 1] | 1.297 (75,23%) | 1.110 (64,83%) | 1.045 (71,77%) |
Срби | 339 (19,66%) | 341 (19,91%) | 263 (18,06%) |
Хрвати | 12 (0,69%) | 14 (0,81%) | 74 (5,08%) |
Југословени | 70 (4,06%) | 237 (13,84%) | 57 (3,91%) |
остали и непознато | 6 (0,34%) | 10 (0,58%) | 17 (1,16%) |
Укупно | 1.724 | 1.712 | 1.456 |
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Suđenje Željku Stanareviću: Dobri otpravnik vozova”. klix.ba. 23. 11. 2015. Приступљено 27. 7. 2016.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, Попис по мјесним заједницама — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf