Горњи Тишковац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горњи Тишковац
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
Кантон Унско-сански кантон
ОпштинаБихаћ
Становништво
 — 2013.26
Географске карактеристике
Координате44°15′57″ СГШ; 16°12′00″ ИГД / 44.265833° СГШ; 16.2° ИГД / 44.265833; 16.2Координате: 44°15′57″ СГШ; 16°12′00″ ИГД / 44.265833° СГШ; 16.2° ИГД / 44.265833; 16.2
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина681 м
Горњи Тишковац на мапи Босне и Херцеговине
Горњи Тишковац
Горњи Тишковац
Горњи Тишковац на мапи Босне и Херцеговине

Горњи Тишковац је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Граду Бихаћу, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 141 становника, док према попису из 2013. у насељу живи 26 становника.

Географија[уреди]

Горњи Тишковац се налази јужно од Трубара, на самом југу дрварског подручја, према Босанском Грахову. Да би становници овог мјеста дошли у средиште града коме припадају (Бихаћа), морају проћи кроз средиште друге општине Дрвар.[1]

Горњи Тишковац припада Унско-санском кантону. Неколико километара јужније, налази се Доњи Тишковац који припада Кантону бр. 10. Са друге стране рјечице Бутижнице, у сусједној Хрватској налази се село Тишковац Лички, које се смјестило на самој граници Задарске и Шибенско-книнске жупаније (која је уједно и граница Лике и Далмације на том потезу). У непосредној близини је и Личко-сењска жупанија. У Тишковац Лички се може ући само из Горњег Тишковца.[1]

Историја[уреди]

Село Тишковац је током босанско-херцеговачког устанка било поприште великих борби, и привремено сједиште Народне устаничке скупштине, као и потоње Привремене босанске владе. У Тишковцу су одржане двије Народне скупштине, прва Народна скупштина је одржана на православни празник Михољдан 29. септембра по старом каленадру, то јест 12. октобра[2] по новом календару, 1877. у Кравјаку, засеоку села Тишковца, док је друга скупштина одржана 23. фебруара по старом каленадру, то јест 8. марта[3] по новом календару, 1878. у центру села.

До 1996. године, село Тишковац се административно налазило у општини Дрвар, а током Одбрамбено-отаџбинског рата било је у саставу Републике Српске, да би власти тадашње Муслиманско-хрватске федерације, заједно са већим бројем околњих српских села припојиле Горњи Тишковац Граду Бихаћу.

Становништво[уреди]

Националност[4] 2013[5] 1991.[5] 1981.[6] 1971.[7]
Срби 26 140 76 107
Југословени 1 41
Хрвати
Муслимани
остали и непознато
Укупно 26 141 117 107

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Село Тишковац у два кантона и двије државе”. Ал Џазира. Приступљено 28. 5. 2017. 
  2. ^ Зборник радова, стр. 34.
  3. ^ Теиновић 2006, стр. 92.
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. 5,0 5,1 „Nezavisna Agencija za Statistiku Bosne i Hercegovine, naselje Gornji Tiškovac”. nasbih.com. Приступљено 28. 5. 2017. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 5. 2017. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 5. 2017. 

Литература[уреди]

  • Камберовић, Хуснија (1878). „Идентитет Босне и Херцеговине кроз историју”. Зборник радова. 1: 339. 
  • Теиновић, Братислав (2006). Српски устанак у Босни 1875-1878. Бања Лука.