Тукључани

Координате: 45° 10′ 17″ С; 16° 43′ 20″ И / 45.1714° С; 16.7222° И / 45.1714; 16.7222
С Википедије, слободне енциклопедије
Тукључани
Прољеће у тукључанима
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаКозарска Дубица
Становништво
 — 2013.92
Географске карактеристике
Координате45° 10′ 17″ С; 16° 43′ 20″ И / 45.1714° С; 16.7222° И / 45.1714; 16.7222
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина225 m
Површина5.768998 km2
Тукључани на карти Босне и Херцеговине
Тукључани
Тукључани
Тукључани на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79247
Позивни број052

Тукључани су насељено мјесто у општини Козарска Дубица, Република Српска, БиХ.[1] Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 185 становника. А према последњем попису из 2013. живи 92 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Село тукључани се налази у општини Козарска Дубица, У Босни и Херцеговини у ентитету Република Српска, и припада мјесној заједници Комленац.Село је удаљено од ријеке Уне око 5 km.

Насеља у Козарској Дубици

Путна комуникација[уреди | уреди извор]

Путна комуникација кроз село је јако лоша. У селу нема асфалтираних површина. Од самог града је удаљено око 9 km. До магистралног пута Козарска Дубица костајница Тукључани су удаљени 4 km.

Околна мјеста[уреди | уреди извор]

У близини села се налазе двије православне цркве на око 2 km налази се црква у селу Брекиња(Храм Успења пресвете Богородице) те на око 3,5 km у селу Побрђани (Храм Светог Василија Острошког).

Села која окружују Тукључане су: Јохова, Челебинци, Јасење, Мразовци, Суваја, Брекиња,Побрђани и Комленац. Село је израидо брдовито и богато је изворима питке воде те бројним потоцима и рјечицом која се зове Туклешница.

Историја[уреди | уреди извор]

Прво насељавање[уреди | уреди извор]

Сматра се, по историјским записима, да је насељено у XVIII вијеку са подручја Мањаче. Становишто је било расподјељено по презименима свако презиме било је као племе, презимена која су заступљена су: Пузигаћа, Кос, Кондић,Новаковић, Пралица, Рауш и Марјановић.

Учешће у ратовима[уреди | уреди извор]

Становништво је учествовало у свим ратовива а највише је страдало у Другом свјетском рату у партизанским редовима и као цивилно становништво у логорима, а највише у логору Јасеновац.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 1991. године, мјесто је имало 185 становника. А према последњем попису из 2013. године у селу живи 92 становника у 35 домаћинстава. Становништво је 100% српско. Становништво је изразито руралног типа.

ГОДИНА БРОЈ СТАНОВИКА
1948 327
1953 300
1961 322
1971 317
1981 261
1991 185
2013 92

Биљни свијет[уреди | уреди извор]

Пошто је ово брдски терен овде успјевају разни типови дрвећа биљака и љековитих биљака. Најчешће се гаје житарице и воће.

Животињски свијет[уреди | уреди извор]

Дивље животиње[уреди | уреди извор]

Лисица, дивља свиња, срна, јазавац, зец вјеверица и моге друге живе на подручју села а лисице су једне од најбројнијих које задњих година наносе озбиљну штету становништву.

Црвена лисица
Домаће животиње[уреди | уреди извор]

У селу се највише гаје овце, краве, свиње и живина, као што су кококшке, ћурке и многе друге.

Птице[уреди | уреди извор]

За овај регион карактеристичан је велики број врста птица а најбројније су :јастреб, гавран, врабац, сјеница, а сваке године гости су и ласта, Сова, Кос и многе друге врсте.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Official results from the book: Ethnic composition of Bosnia-Herzegovina population, by municipalities and settlements, 1991. census, Zavod za statistiku Bosne i Hercegovine — Bilten no.234, Sarajevo 1991.

((reflist))