Општина Козарска Дубица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Козарска Дубица
Грб Козарске Дубице
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Козарска Дубица
Становништво
Становништво (2013.) Пад 21.524
Географске карактеристике
Површина 499 km2

Kozarska Dubica municipality.svg

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Раденко Рељић (СНСД)
Поштански број 79240
Позивни број 52
Крсна слава Ђакон Авакум
Дан општине 27. април

Дан ослобођења града у Другом свјетском рату 1945. године.

Веб-сајт www.kozarskadubica.org

Општина Козарска Дубица (раније Босанска Дубица) је смјештена у сјеверозападном дијелу Републике Српске, БиХ, уздуж ријеке Уне. Сједиште општине се налази у Улици Светосавска 5 у насељеном мјесту Козарска Дубица. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 21.524 лица.[1]

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Козарска Дубица

Подручје општине Козарска Дубица чине насељена мјеста:

Агинци, Бабинац, Бачвани, Бијаковац, Бјелајци, Божићи, Брекиња, Велико Двориште, Верија, Влашковци, Војскова, Вриоци, Горња Градина, Горњоселци, Гуњевци, Демировац, Диздарлије, Доња Градина, Доња Јутрогошта, Доња Слабиња, Доњи Јеловац, Драксенић, Јасење, Јохова, Јошик, Кадин Јеловац, Клековци, Кнежица, Козарска Дубица, Комленац, Кошућа, Котурови, Крива Ријека, Маглајци, Мало Двориште, Међеђа, Међувође, Мирковац, Мљечаница, Мразовци, Мурати, Новоселци, Оџинци, Парнице, Побрђани, Пуцари, Раковица, Сјеверовци, Скључани, Срефлије, Стригова, Суваја, Тукључани, Ћуклинац, Ушивац, Фурде, Хаџибајир, Хајдеровци, Челебинци, Читлук, Шеварлије и Шпиља.

Мјесне заједнице[уреди]

Агинци, Бјелајци, Демировац, Доња Градина, Драксенић, Јошик, Клековци, Кнежица, Комленац, Међеђа, Међувође, Моштаница, Петар Пеција, Петриња, Поуње, Пуцари, Раковица, Слабиња, Срефлије, Урије, Хаџибаир, Центар.

Општинска управа[уреди]

Кабинет начелника општине[уреди]

  • Начелник општине Козарска Дубица: Раденко Рељић
  • Замјеник начелника општине Козарска Дубица: Рајко Марчета
  • Шеф кабинета начелника општине Козарска Дубица: Данијел Пухалић
  • Секретар начелника општине Козарска Дубица:

Скупштина општине[уреди]

Скупштина општине Козарска Дубица броји 29 одборника: 12 из СНСД-а, 6 из ПДП-а, 5 из СДС-а, 2 из СП-а, 2 из ДНС-а, 1 из Коалиције, 1 из редова националних мањина.

  • Председник скупштине: Милован Баришић
  • Потпредседник скупштине: Бране Миљатовић
  • Секретар скупштине: Милош Злојутро

Општинска административна служба[уреди]

  • Одјељење за општу управу и борачко-инвалидску заштиту
    • Одсјек борачко-инвалидске заштите Републике Српске
  • Одјељење за привреду и друштвене дјелатности
  • Одјељење за финансије, рачуноводство и наплату буџета
  • Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне послове

Географија[уреди]

Општина Козарска Дубица налази се на 45°10' сјеверне геограске ширине и 16°50' источне географске дужине. Укупна површина општине износи 499 km2 и географски припада области панонске низине, са просјечном надморском висином од 200 m. Општина Козарска Дубица се на сјеверу граничи са Републиком Хрватском, на истоку са Општином Градишка, на западу са Општином Костајница, а на југу са Општином Приједор. Планине на подручју Општине Козарска Дубица су Козара и Просара. Ријеке на подручју Општине Козарска Дубица су Уна и Сава. На територији општине се налази и коплекс вјештачких језера Липова Греда.

Историја[уреди]

Срби се на подручје ове општине насељавају након пропасти Римског царства. Средњовјековни град Дубица (око 930) који је заузимао подручје села Драксенић, Међеђа, Демировац, са центром у данашњем селу Доња Градина, се развијао све до 1242. године, када су га разорили Монголи под вођством Бату-кана. На простору општине се налази и манастир Моштаница који неки историчари смјештају у VIII, а други у X вијек. У манастиру Моштаница је сахрањен Петар Поповић Пеција, вођа српског устанка на подручју Кнешпоља.

На тромеђи општина Козарска Дубица, Приједор и Нови Град, налази се и средњовјековни манастири Св. Ђорђа у Маринама. Општина пада под турску власт 1538. године. Данашњи центар Дубице су изградили српски трговци и српске занатлије почевши од 1852. године.

Ова општина је у читавој својој историји постојања највише страдала током Другог свјетског рата, када је окупирана од стране НДХ, а на њеног територији се налазио један дио система усташких концентрационих логора Јасеновац, Логор Доња Градина. У логору Доња Градина, на површини од 116 хектара, усташе су ликвидирале 360.000 људи, а до сада је откривено 105 масовних гробница великих димензија. Данас се на овом простору општине Козарска Дубица налази спомен подручје Доња Градина. У рату током распада Југославије 18. и 19. септембра 1995. године подручје општине Козарска Дубица је нападнуто од стране војске Републике Хрватске. Овај напад је одбранила Војска Републике Српске.

Здравство[уреди]

Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и балнеоклиматологију „Мљечаница“, Козарска Дубица. [1]

Култура[уреди]

  • КУД „Уна“, Козарска Дубица
  • Српско пјевачко друштво “Вишњић”, Козарска Дубица
  • СПиКД “Просвјета”, Козарска Дубица

Знаменитости[уреди]

Туризам[уреди]

Медији[уреди]

Спорт[уреди]

  • Фудбалски клуб Радник, Козарска Дубица
  • Фудбалски клуб Борац, Козарска Дубица
  • Фудбалски клуб Омладинац, Драксенић
  • Кошаркашки клуб Уна, Козарска Дубица
  • Клуб борилачких спортова „Обилић“ Козарска Дубица
  • Ловачко друштво „Јелен“
  • Организација спортских риболоваца „Клен“
  • Планинарско спортско друштво „Пеција“

Удружења[уреди]

  • Ватрогасно друштво, Козарска Дубица
  • Стрељачко друштво 1914, Козарска Дубица
  • Општинска организација при Борачкој организацији Републике Српске, Козарска Дубица
  • СУБНОР, Козарска Дубица

Познате личности[уреди]

Назив[уреди]

Назив Дубица потиче од старе српске ријечи дуб (храст), ријечи дубница (чамац ископан у храстовом деблу), Дуб-Дубница-Дубица. Општина Козарска Дубица се у доба аустроугарске окупације и СФРЈ звала Босанска Дубица, како би се разликовала од Славонске Дубице.

Становништво[уреди]

На територији општине Козарска Дубица данас живи 31.000 становника. Становништво ове општине чине углавном Срби. Густина насељености је 68 становника на km2

Двадесети вијек[уреди]

Пред Други свјетски рат општина Дубица је имала 33.129 становника, а током Другог свјетског рата је убијено 18.495 становника српске националности. Од 18.495 страдалих, 17.691 људи је изгубило живот као жртва усташког злочина геноцида, најчешће у усташком логору Доња Градина који се налазио на простору ове општине и био дио система усташких концентрационих логора Јасеновац за масовно истребљење Срба.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Козарска Дубица, у цјелини је ушла у састав Републике Српске, у којој се налазила од 1992. године. Град и општина добили су 1992. године име Козарска Дубица. По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Козарска Дубица (тада Босанска Дубица) је имала 31.606 становника, распоређених у 61 насељеном месту.

Национални састав[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Срби 21.728 (68,74%) 20.453 (66,21%) 23.989 (78,95%)
Муслимани 6.440 (20,37%) 5.052 (16,35%) 5.114 (16,83%)
Хрвати 488 (1,54%) 513 (1,66%) 717 (2,35%)
Југословени 1.851 (5,85%) 4.316 (13,97%) 403 (1,32%)
остали и непознато 1.099 (3,47%) 553 (1,79%) 161 (0,52%)
Укупно 31.606 30.887 30.384

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди]

Етнички састав према попису из 2013.[1]
Срби
  
18.670 86,74 %
Бошњаци
  
2.168 10,07 %
Хрвати
  
273 1,26 %
Остали
  
228 1,06 %
Неизјашњени
  
185 0,86 %
укупно: 21.524

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Попис становништва у БиХ 2013.
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]