Унска пруга
Унска пруга је железничка пруга која повезује Нови Град са Бихаћем и Книном. Унска пруга је дугачка је 179 km, највећи део (120 или 135 km) се налази у Босни и Херцеговини, мањим делом (59 km) у Хрватској. Пругом управљају ЖРС, ЖФБиХ и ХЖ Инфраструктура.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Прва деоница Унске пруге од Бихаћа до Книна, дугачка 112 km је пуштена у саобраћај 25. децембра 1948. године, а радови су завршени 1946. године док је тарасирање започето још 1935. године. Електрификација пруге је одрађена 1987. године и оспособљена да се на њој креће брзином 120 километара на сат. За функционалност у пуној дужини пруге је неопходно је завршити обнову пруге, која је стала на делу пруге од Мартин Брода до Книна, док је остали део пруге обновљен.[1]
Повезаност[уреди | уреди извор]
Унска прига се у Новом Граду повезује на пругу која води до Сиска и Загреба у Хрватској и до Бањалуке и Добоја, (а преко та два града и до Тузле и Сарајева) у Босни и Херцеговини.[2][3][4][1]
У Книну се повезује на пруге до Шибеника, Задра и Сплита, као и до и њихових лука. Такође се у Книну повезује са Личком пругом, која води до Огулина и Оштарија преко Госпића. Преко Лучке пруге се повезује исто до Загреба и Сиска, као и до Ријеке.[1][5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Садиковић, Мирза (11. 1. 2016). „Унска пруга, или како опет „Брзим преко Босне””. Al Jazeera Balkans. Архивирано из оригинала 27. 11. 2023. г.
- ^ а б Игњатовић, Срећко (2. 12. 2015). „Електрификација жељезничких пруга у БиХ, историја”. Времеплов. Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г.
- ^ а б „Жељезнице ФБиХ повезју БХ возом Сарајево, Тузлу и Бања Луку”. Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине. Сарајево. Архивирано из оригинала 4. 4. 2024. г.
- ^ а б С., Д. (2. 10. 2016). „Завршена реконструкција кобног прелаза на дионици пруге Приједор - Нови Град”. Глас Српске. Бања Лука. Архивирано из оригинала 5. 4. 2024. г.
- ^ а б „Личка жељезничка пруга”. Хрватска енциклопедија. Загреб: Лексикографски завод Крлежа. 2013. Архивирано из оригинала 4. 4. 2024. г.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Садиковић, Мирза (15. 4. 2018). „Унска пруга – лијек за босанску и далматинску тугу”. Al Jazeera Balkans. Архивирано из оригинала 28. 11. 2023. г.
- Пушић, Марио (20. 10. 2017). „Због Југославије изграђена, а онда због њезина распада заборављена”. Јутарњи лист. Загреб. Архивирано из оригинала 4. 4. 2024. г.
