Фернбахов дворац у Алекси Шантићу
| Фернбахов дворац у Алекси Шантићу | |
|---|---|
 Фернбахов дворац | |
| Опште информације | |
| Место | Алекса Шантић |
| Општина | Сомбор |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1906. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Фернбахов дворац у Алекси Шантићу, насељеном месту на територији града Сомбора, подигнут је 1906. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]
Дворац кога зову још Баба Пуста подигао је 1906. године за своје потребе Карољ Фернбах, велики бачкободрошки жупан и један од најбогатијих индустријалаца и трговаца житом у јужној Аустроугарској. по пројекту Ференца Рајхла у стилу бечке сецесије.[2]
Архитектура дворца[уреди | уреди извор]
Дворац у својој основи, по пројекту Ференца Рајхла у стилу бечке сецесије, грађен је као репрезентативна породична зграда за оно време. Лоциран је у средишту некада уређеног парка по принципу енглеских вртова, са акцентованом улазном фасадом са портиком и бочно постављеном четвртастом кулом звонаром. На задњој страни зграде доминирала је полукружна тераса са балконом на спрату и приземљу која је повезана степеницама са парком. У просторије на спрату се улазило из ходника, простране галерије до које су некада водиле мермерне степенице.
С посебном пажњом пројектована је мала породична капела, у непосредној близини дворца. Урађена је са полукружним апсидом и калотом, осликаном анђелима. Архитекта је ускладио тада актуелна сецесијска начела са потребама власника.
Девастирање дворца[уреди | уреди извор]
Данас је дворац у великој мери девастиран, чијем пропадању доприноси развлачење грађевинског материјала. Са половине дворца је нестао кров, док је ентеријер који је некада је био обогаћен мермером, дрветом, стаклом, лустерима, каминима и репрезентативни комадима стилског намештаја уништен или је нестао. Иста судбина задесила је и иконе, некада утиснуте у зид ходника који води у капелу.
Парк око дворца који се простирао на десет хектара, данас је непрепознатљив, где је већина од 165 врста репрезентативног биља нестала или је зарасла.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Sombor: Propada Fernbahov dvorac”. Novosti. 8. 7. 2012. Приступљено 29. 9. 2016.
- ^ „Dvorac Baba Pusta (Aleksa Šantić)”. Turistički klub. Архивирано из оригинала 01. 10. 2016. г. Приступљено 29. 9. 2016.
