Општина Апатин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Апатин
RS-SO-AP-Apatin020.JPG
Зграда скупштине општине Апатин
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Западнобачки округ
Седиште Апатин
Становништво
Становништво Пад 28.929
Географске карактеристике
Површина 350 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Живорад Смиљанић (СПС)

Општина Апатин је лоцирана, у оквиру простора Војводине, на крајњем западу, односно, на подручју западне Бачке и налази се на 45° 40' северне географске ширине и 18° 59' источне географске дужине. На основу величине своје територије (333 km²) може се сврстати у групу средње великих покрајинских општина.

Изузетно повољан географски положај, позиционираност непосредно уз леву обалу велике међународне реке Дунав (тзв. „плава европска магистрала"), представља додатни потенцијал општине. Поред ове природне, западне границе, општина Апатин се на северу и североистоку граничи са територијом општине Сомбор, a на југу и југоистоку са општином Оџаци. Уз град Апатин који представља административни, привредни, просветни и културни центар, на подручју апатинске општине се налази још 4 насеља сеоског карактера: Свилојево, Купусина, Пригревица и Сонта.

Природне одлике[уреди]

Град Апатин, као и целокупна територија општине Апатин, лежи на северном делу реке Дунав, на његовом протоку кроз Србију. На подручје општине улази на 1409,5 km од извора, a напушта га на 1367 km, тако да укупна дужина његове „апатинске“ деонице износи 42 km. Дунав на овом сектору има незнатан пад, који од државне границе до ушћа реке Драве износи 5,71 cm/km (брзина протока Дунава код Апатина је 1,5-2,0 m/s). Због ових околности, река северно и јужно од Апатина тече веома споро, a при високом водостају склона је да мења корито, тако да је карактеришу бројни, веома развијени меандри, и активни и напуштени. Регулацијом Дунава и подизањем читавог система одбрамбених земљаних насипа, одвојени су од главног речног тока многобројни меандри и створене мртваје.

Веће мртваје северно и јужно од Апатина су око Блажевца, Великог и Малог Казука, Кучке, Ментеша, Петреша, Зверињака, Сребренице, Голића, Порића, Мариног пруда... Најчешћи називи за ове некад активне токове, a данас затворене површине су Стари Дунав (или Дунавац), Тихи Дунав, Мртви Дунав и сл.

Максималан водостај Дунава код Апатина регистрован је 25. јунa 1965. године и износио је 825 cm, док је минимални водостај од -118 cm, забележен 7. јануарa 1909. године. Висина водомера код Апатина износи 78,81 m надморске висине. Просечна ширина Дунава на апатинском сектору износи 750 m (при водостају од 4,50 m), са просечном дубином од 15 m (минимална дубина је констатована у Старом зимовнику -2,20 m, док је максимална измерена код Рибарске централе -32 m). Температурне вредности воде се крећу од минималних 0 °C (у периоду јануар-март) до максималних 25,6 °C (током јулa месеца).

Насељена неста[уреди]

Мапа општине Апатин

Етничка структура[уреди]

На територији општине живе 24 националне групе.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
18.164 62,79 %
Мађари
  
3.102 10,72 %
Хрвати
  
3.015 10,42 %
Румуни
  
1.148 3,97 %
Роми
  
654 2,26 %
остали
  
2.437 8,42 %
неизјашњено
  
1.557 5,38 %
укупно: 28.929

Остали народи су Црногорци, Македонци, Муслимани, Албанци, Немци, Словаци и други.

Апатин и Пригревица имају већинско српско становништво, Сонта хрватско, а Купусина и Свилојево мађарско.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]