Алекса Шантић (Сомбор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Алекса Шантић
Šantić zimiP2050052.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1770
 — густина 44/км2
Географске карактеристике
Координате 45°55′31″ СГШ; 19°19′28″ ИГД / 45.925166° СГШ; 19.3245° ИГД / 45.925166; 19.3245Координате: 45°55′31″ СГШ; 19°19′28″ ИГД / 45.925166° СГШ; 19.3245° ИГД / 45.925166; 19.3245
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 120 м
Површина 49,6 км2
Алекса Шантић на мапи Србије
Алекса Шантић
Алекса Шантић
Остали подаци
Поштански број 25212
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Алекса Шантић је насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 1770 становника.

Овде се налази Фернбахов дворац у Алекси Шантићу.

Географске одлике[уреди]

Надморска висина је 120 m.

Историја[уреди]

Алекса Шантић је младо насеље. Најстарији део насеља је изграђен између 1923. и 1926. године. Међутим, помињање насеља у шантићком атару сеже још из 1468. године. Данашње насеље се формирало за потребе српских добровољаца у Првом светском рату. Године 1924. године село добија име по познатом песнику Алекси Шантићу. Током Другог светског рата насеље је окупирала Мађарска и име је промењено у Фернбах.

Алекса Шантић има 2.172 становника. Већину чине Срби, а у селу живи још 15 националних скупина. Пољопривреда је основна привредна грана.

Демографија[уреди]

У насељу Алекса Шантић живи 1.779 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (41,0 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 748 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је углавном насељено већински Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.020
1953. 1.446
1961. 1.751
1971. 2.064
1981. 2.259
1991. 2.267 2.245
2002. 2.172 2.209
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.630 75,04 %
Хрвати
  
129 5,93 %
Мађари
  
124 5,70 %
Буњевци
  
78 3,59 %
Југословени
  
65 2,99 %
Немци
  
15 0,69 %
Румуни
  
14 0,64 %
Македонци
  
9 0,41 %
Црногорци
  
7 0,32 %
Муслимани
  
6 0,27 %
Словенци
  
3 0,13 %
Роми
  
2 0,09 %
Русини
  
1 0,04 %
Бугари
  
1 0,04 %
Албанци
  
1 0,04 %
непознато
  
4 0,18 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]