Хашим Кучук Хоки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хашим Кучук Хоки
Датум рођења(1946-03-31)31. март 1946.
Место рођењаФојница,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Датум смрти26. новембар 2002.(2002-11-26) (56 год.)
Место смртиауто-пут Београд-Суботица, код Ковиља,  СР Југославија
Занимањепевач
Жанр(ови)народна музика

Хашим Кучук – Хоки (Фојница, 31. март 1946. – ауто-пут Београд-Суботица, код Ковиља, 26. новембар 2002.) био је босанскохерцеговачки певач народне музике.

Биографија[уреди]

Рођен је 31. марта 1946. године у Фојници. У родном граду је био мујезин пуних четрнаест година. Прву своју песму, „Нема те више Алија, оче мој“, снимио је 1964. године.[1]

Његов највећи хит била је песма „Наздравите другови“ („Пијем да је заборавим“) 1971, која се својевремено продавала и до 50.000 примерака дневно.[1]

Од 1970-их је имао посебан изглед, некарактеристичан за тадашње певаче народне музике: носио је мало дужу косу, тамне наочаре и имао битлсовски имиџ. За њега је био везан и први јавни скандал у Југославији 1972. године, када се као први певач с естраде јавно разголитио, до паса, сликавши се за постер тада тиражног листа „Сања“.[2]

Почетком 1980-их се повукао са музичке естраде, а затим је отишао да живи у Сједињене Америчке Државе. Тамо је, међутим, 1991. године био осуђен на затворску казну, јер је у исто време био у законској вези са две жене; уз то је изгубио и сву своју имовину коју је стекао у САД (кућа, ресторан и новац). Иако осуђен, није служио затворску казну, јер је био депортован у Југославију. Након тога му је неко време био забрањен долазак у САД.[2]

По повратку из САД, живео је у изнајмљеном стану у Новом Саду са супругом Миљаном, сином Даријом Титом и ћерком Уном.[2]

Током своје каријере, продао је више од 40 милиона носача звука.[3]

Намеравао је да се врати на естраду, али је смрт прекинула његове планове. Погинуо је 26. новембра 2002. године у саобраћајној несрећи на ауто-путу Београд-Суботица, код Ковиља. Сахрањен је на локалном гробљу у селу Сакуле.[3]

Приватни живот[уреди]

Био је у браку 10 пута и добио 11 деце. Био је велики поштовалац лика и дела Јосипа Броза Тита, те је по њему назвао двоје своје деце (Алија Тито и Дарио Тито).[3][4]

Фестивали[уреди]

  • 1970. Илиџа - Туго, моја туго, друга награда публике
  • 1971. Илиџа - Опрости љубави
  • 1971. Београдски сабор - Сећај се срце, друга награда публике
  • 1972. Илиџа - Емина
  • 1972. Београдски сабор - Ја сам ноћас најтужнији, прва награда публике
  • 1973. Илиџа - Срце те моје моли
  • 1974. Илиџа - За љубав се живи
  • 1975. Југословенски фестивал Париз - Ти си моја љубав

Дискографија[уреди]

  • 1970 — Јаране, јаране
  • 1970 — Туго моја туго
  • 1970 — Забрањена љубав
  • 1971 — Опрости љубави
  • 1971 — Пијем да је заборавим
  • 1971 — Пјевај пријатељу
  • 1971 — Сећај се срце
  • 1971 — Тужна је врба
  • 1972 — Драге наше таште
  • 1972 — Емина (Илиџа)
  • 1973 — Фадила
  • 1973 — Ја нећу тугу
  • 1973 — Нема те више Алија
  • 1973 — Ој дјевојко ђинђо моја
  • 1973 — Срце те моје моли
  • 1974 — За љубав се живи
  • 1975 — Кад би знала
  • 1975 — На тргу бијелих ружа
  • 1975 — Писмо мајци
  • 1976 — Гледај ме у очи
  • 1978 — Под истим кровом не живимо нас троје (ЛП)
  • 1978 — Под истим кровом не живимо нас троје (Сингл)
  • 1979 — Дјевојка се клела
  • 1986 — Наздравите другови
  • 1988 — Немој ми прићи
  • 1999 — Пијем да је заборавим
  • Бонус[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Zaboravljeni junaci jednog vremena (13): Decenija od smrti Hašima Kučuka Hokija – Američki san i bosanska sudbina (Doznajemo, 28. 7. 2012) Архивирано на сајту Wayback Machine (март 25, 2014) (на језику: енглески), приступљено 13. 1. 2014.
  2. 2,0 2,1 2,2 Legende - Hašim Kučuk Hoki (Balkanmedia), приступљено 13. 1. 2014.
  3. 3,0 3,1 3,2 Hašim Kučuk Hoki - Otišao je u legendu (Balkanmedia), приступљено 13. 1. 2014.
  4. ^ Interview: Hašim Kučuk Hoki (Fojnica.ba, preuzeto sa BH dani, 22. 10. 2001), приступљено 13. 1. 2014.
  5. ^ Hašim Kučuk Hoki — diskografija (Folk muzika), приступљено 13. 1. 2014.

Спољашње везе[уреди]