Ковиљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ковиљ
KoviljChurch.jpg
Православна црква у Ковиљу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Нови Сад
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5414
 — густина 53/км2
Географске карактеристике
Координате 45°13′24″ СГШ; 20°01′11″ ИГД / 45.223333° СГШ; 20.019666° ИГД / 45.223333; 20.019666Координате: 45°13′24″ СГШ; 20°01′11″ ИГД / 45.223333° СГШ; 20.019666° ИГД / 45.223333; 20.019666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 89 м
Површина 105,1 км2
Ковиљ на мапи Србије
Ковиљ
Ковиљ
Остали подаци
Поштански број 21243
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Ковиљ (мађ. Kabol) је насеље у Србији у општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5.414 становника.

Доњи Ковиљ се први пут спомиње 1554, а Горњи Ковиљ 1702. године. Насеља су се спојила 1870. поред Ковиља се налази познати Ковиљски Манастир. Манастир је обновљен 17051707, према легенди да је на том месту Свети Сава саградио манастир у 13-ом веку. У месту постоје и две српске православне цркве, из 1824/28 и 1846. године.

Овде се налази Споменик ратницима Првог светског рата у Ковиљу.

Историја[уреди]

У Горњем Ковиљу прва позната православна црква стајала је одприлике два метра западно од данашње. Та српска богомоља посвећена празнику Летњем Св. Николи, је "троносана" 6. маја/25. априла 1738. године од стране епископа бачког Висариона Павловића. Нова црква је подигнута 1827-1829. године на истом месту. Приправљање цигле почело је још 1824. године, а трошак радова је изнео 6617 ф. 69. крајцара. Њу је 7. јуна/26. маја 1829. године "троносао" епископ бачки Гедеон Петровић и сада празнику Вазнесењу Господњем посветио. У Доњем Ковиљу је одавно постојала мала "готска" православна црква. Њена локација је била улица која води са ритског насипа од Сремских Карловаца за ковиљски манастир. Ту је (1893) стојао на месту њеног олтара велики дрвени крст пободен. У тој цркви је на први дан Ускрса 1836. године последња служба одржана, па је као врло трошна у пролеће 1837. године "разорена". До градње новог храма, служба се одвијала у кући ковиљског трговца Јовановића. Спремање за градњу кренуло је од 1839. године. Та кућа - место је пред саму градњу за те сврхе и откупљена. Уз ту кућу грађена је нова црква 1842-1845. године. Освештао ју је 14/2. децембра 1845. године прота жабаљски Максим Поповић, а као и стара и ова је Св. апостолу Томи била посвећена.[1]

Након завршетка грађанског рата у Угарској 1848-1849. године процењивана је материјална штета по Шајкашким црквама. Тада су постојала два Ковиља - Горњи и Доњу. Штету су пријавила оба насеља. Тако је Горњи Ковиљ поднео захтев за накнаду штете која је по њој износила 12.649 ф. 39 новчића. Поверенство је такође извршило процену и понудило накнаду: за црквене утвари - 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај још 7.236 ф. што укупно износи 8.046 ф. Са том сумом се сложило Министарство ратно у Бечу. Када је реч о Доњем Ковиљу, ова општина је тражила 10.825 ф. 48 новчића. И ту је Поверенство сматрало другачије: за црквене утвари свим општинама је понуђено исто - 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве одредили су износ од 6.136 ф. Укупно им је одобрено и од стране Министарства војног у Бечу, 6.946 ф.[2]

Број становника у оба Ковиља расте у другој половини 19. века. Горњи Ковиљ има 1880. године 2461 становника, од којих је највише Срба - 2169. Других нација је много мање: Мађара 121, Немаца 85, а "осталих" 86. За десет година јављају се припадници и других нација у горњем Ковиљу, а 1890. године укупан број износи 4768. Највише се - вишеструко повећала бројност Мађара и Немаца; Мађара сада има чак 1679. То је зато што је у међувремену колонизовано ново насеље у горњековљском атару - "Тиса-Калманфалва", са Мађарима и Немцима. Остали по бројности следе: Немаца 626, Словака 35, Румуна 4, Рутена 37, Хрвата 2, а "осталих" 34. Када је реч о Доњем Ковиљу, то је дупло мање место са Србима који апсолутно доминирају. По поису из 1880. године у месту живи 1335 Срба, 184 Мађара, 35 Немаца, а "осталих" - 86. За десет година укупун број становника са 1636, пораста је на 1957 душа. Сада, 1890. године забележене су бројке: Срба 1627, Мађара 212, Немаца 49, 2 Словака, 17 Рутена, 17 Хрвата и 34 "осталих" становника.[3]

По православној парохијској статистици са краја 1891. године виде се разлике између Горњег и Доњег Ковиља. Горњи Ковиљ тада има 2385 православних становника, 428 православних домова, једног свештеника, 274 ученика и 3 основне школе (зграде). У Доњем Ковиљу има у исто време 1724 православних становника, 312 православних домова, једног свештеника, 262 ученика и само једну основну школу.[4]

Демографија[уреди]

У насељу Ковиљ живи 4376 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,5 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 1750 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.368
1953. 5.436
1961. 5.448
1971. 5.290
1981. 5.279
1991. 5.242 5.224
2002. 5.599 5.643
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
5.056 90,30 %
Мађари
  
140 2,50 %
Југословени
  
97 1,73 %
Хрвати
  
71 1,26 %
Роми
  
51 0,91 %
Муслимани
  
28 0,50 %
Словаци
  
10 0,17 %
Црногорци
  
6 0,10 %
Украјинци
  
6 0,10 %
Русини
  
6 0,10 %
Чеси
  
5 0,08 %
Албанци
  
5 0,08 %
Немци
  
4 0,07 %
Македонци
  
2 0,03 %
Бугари
  
2 0,03 %
Словенци
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
непознато
  
34 0,60 %

Саобраћај[уреди]

Ковиљ је директно повезан на ауто-пут А1 (СуботицаБеоград) који пролази кроз атар села, а до самог места може се доћи локални путем Будисава – Ковиљ и државним путем IIА реда 114 (ЧуругЖабаљШајкаш – Ковиљ).

Ковиљ је са Новим Садом, Будисавом и Каћем повезан линијом јавног превоза бр. 24.

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]