Хермес Трисмегистос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хермес Трисмегистос– средњевековни бакрорез

Хермес Трисмегистос је синкретистичко божанство настало сједињењем обележја грчког бога Хермеса и египатског бога Тота. У првим вековима после Христа приписан му је већи број херметичких списа који су сматрани остацима египатске мудрости, а заправо су били филозофско-мистични тексови из хеленистичког раздобља. Култ, с временом, сједињеног Тота/Хермеса славио се у храму у Хермополису у Египту.

Порекло и особине[уреди]

Ново божанство познато под именом Хермес Трисмегистос настало је као производ грчких колониста у Египту (колонија Наукратис) који су свога бога Хермеса поистоветили с Тотом, небеским утемељитељем магије, изумитељем писма и чуваром тајних знања. Такође, уједињени Хермес/Тот сматра се, попут својих делова и заштитником астрологије и алхемије. Претварање египатског бога Тота у хеленистичко божанство Хермеса Трисмегистоса започело је за време Касног Царства (6. век п. н. е.), међутим тек се од 3. века п. н. е. може пратити историјски развитак религије Хермеса. С временом је Хермес/Тхотх хуманизиран и претворен у мистичног краља који је владао 3.226 година и написао 36.525 свитака о природним начелима. Касније је Јамбликс смањио ту бројку на 20.000 свитака, Клемент из Александрије редуковао ју је на четрдесет и два свитка.

Херметички списи[уреди]

Херметички радови прожети синтезом египатске традиције, грчког новоплатонизма, зороастризма, јудаизма и хришћанства, а што је последица спајања египатске и хеленистичке културе у првим вековима хршћанске ере. Таквих радова било је у прошлости много, али их је доста изгубљено протоком времена, али и због системског уништавања. Од већег броја херметичких списа приписаних Хермесу Трисмегистосу, сачувало их се тек неколицина на грчком језику и низ фрагмената које су сачували хршћански аутори. Међу најпознатијим текстовима атрибутираним Хермесу/Тоту, свакако је Корпус Херметикум, као и Асклепије (изворно "Савршена расправа").

Хермес Трисмегистос у исламу[уреди]

Исламски учењаци су Хермеса Трисмегистоса поистоветили с Идрисом који се спомиње у Курану, а надимак Трисмегистос погрешно је протумачен као да се односи на три одвојена лика. Први се изједначавао с Идрисом (Хенок у Библији) који је живео пре Потопа. Други је наводно живео у Вавилону и био је Питагорин учитељ, док је трећи живио у хеленистичком Египту. Многи арапски преводи ранијих херметичких текстова те многа изворно арапска дела приписивана су Хермесу, кога су сматрали првим учитељем наукеи и филозофије. Повезивали су га с магијом, алхемијом и астрологијом. Херметичку мисао, а посебно алхемију прихватили су суфијски учитељи.

Види још[уреди]

Литература[уреди]