Хермес Трисмегистос
Хермес Трисмегистос је синкретистичко божанство настало сједињењем обележја грчког бога Хермеса и египатског бога Тота. У првим вековима после Христа приписан му је већи број херметичких списа који су сматрани остацима египатске мудрости, а заправо су били филозофско-мистични текстови из хеленистичког раздобља. Култ, с временом, сједињеног Тота/Хермеса славио се у храму у Хермополису у Египту.
Порекло и особине[уреди | уреди извор]
Ново божанство познато под именом Хермес Трисмегистос настало је као производ грчких колониста у Египту (колонија Наукратис) који су свога бога Хермеса поистоветили с Тотом, небеским утемељитељем магије, изумитељем писма и чуваром тајних знања. Такође, уједињени Хермес/Тот сматра се, попут својих делова и заштитником астрологије и алхемије.
Претварање египатског бога Тота у хеленистичко божанство Хермеса Трисмегистоса започело је за време Позног Царства (6. век п. н. е.), међутим тек се од 3. века п. н. е. може пратити историјски развитак култа Хермес-Тота.
С временом је Хермес/Тот хуманизиран и претворен у мистичног краља који је владао 3.226 година и написао 36.525 свитака о природним начелима. Касније је Јамблих смањио ту бројку на 20.000 свитака, Климент из Александрије редуковао ју је на четрдесет и два свитка.
Херметички списи[уреди | уреди извор]
Херметички радови прожети су синтезом египатске традиције, грчког новоплатонизма, зороастризма, јудаизма и хришћанства, а што је последица спајања египатске и хеленистичке културе у првим вековима хршћанске ере. Таквих радова било је у прошлости много, али их је доста изгубљено протоком времена, али и због системског уништавања.
Од већег броја херметичких списа приписаних Хермесу Трисмегистосу, сачувало их се тек неколицина на грчком језику и низ фрагмената које су сачували хршћански аутори. Међу најпознатијим текстовима приписаним Хермесу/Тоту, свакако је Корпус Херметикум, као и Асклепије (изворно "Савршена расправа").
Хермес Трисмегистос у исламу[уреди | уреди извор]
Исламски учењаци су Хермеса Трисмегистоса поистоветили с Идрисом који се спомиње у Курану, а надимак Трисмегистос погрешно је протумачен као да се односи на три различита лика. Први се изједначавао с Идрисом (Енох у Библији) који је живео пре Потопа. Други је наводно живео у Вавилону и био је Питагорин учитељ, док је трећи живио у хеленистичком Египту.
Многи арапски преводи ранијих херметичких текстова , те многа изворно арапска дела приписивана су Хермесу, кога су сматрали првим учитељем наукеи и филозофије. Повезивали су га с магијом, алхемијом и астрологијом. Херметичку мисао, а посебно алхемију прихватили су суфијски учитељи.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Baigent, Michael i Leigh, Richard, Eliksir i kamen, nasljeđe magije i alkemije, Zagreb, 2000. ISBN 953-6716-11-9
- Hermes Trismegistos, Corpus Hermeticum, Zagreb, 2004. ISBN 953-6566-63-X
- Knight, Thomas H., Magija, Zagreb, 2001. ISBN 953-6234-91-2
- Opća enciklopedija u 20 svezaka, sv. VIII, Zagreb, 2005. ISBN 953-7224-08-2