Хронологија СФРЈ и СКЈ август 1966.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току августа месеца 1966. године.


← јул Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1966. године септембар →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


19. август[уреди | уреди извор]

  • Председник СФРЈ Јосип Броз Тито боравио у посети Херцеговини, од 19. до 22. августа. Најпре је 19. августа, из Дубровника, отпутовао на Тјентиште,[1] где боравио до 22. августа, када је посетио Билећу и обишао питомце и старешине Пешадијске школе резервних официра „Моша Пијаде”.[2] Потом је посетио Требиње, где је водио разговоре са друштвено-политичким радницима Херцеговине интересујући се за привреди и општи развој овог краја.[3] На путу ка Дубровнику, посетио је градилиште Хидроелектране „Требишњица”.[4][5][6]

25. август[уреди | уреди извор]

26. август[уреди | уреди извор]

Летња позорница у Нишу

27. август[уреди | уреди извор]

  • На Летњој позорници Нишке тврђаве у Нишу, од 27. августа до 3. септембра, одржан I фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“. Фестивал је отворио председник Општинске конференције Социјалистичког савеза радног народа (ССРН) Ниша Иван Вучковић. Током наредних година фестивал „Филмски сусрети“ постао је један од најпрестижнијих годишњих смотри глумачких остварења Југославије. Поред фестивалских награда, каснијих година уведене су и награде по којима је фестивал постао препознатљив — 1968. је уведена награда Глумачки пар године „Она и он“, за коју су читаоци листа ТВ Новости бирали глумачки пар године, а 1981. награда „Славица” (данас награда „Павле Вуисић“) која се додељује за животно дело.

28. август[уреди | уреди извор]

30. август[уреди | уреди извор]

  • У Штутгарту Фрањо Горета, припадник терористичке организације Хрватско револуционарно братство, убио југословенског конзуларног службеника Саву Миловановићу Дилда, припадника УДБЕ за Војводину. Горета је грешком убио Милановића, јер је намеравао да убије Рајка Симоновића, обавештајца Службе за истраживање и документације (СИД) Државног секретаријата за иностране послове (ДСИП). Због убиства Миловановића, Фрањо Горета је осуђен на 18 година затвора, али је 1972. пуштен. Убијен је 1980. од стране припадника Службе државне безбедности (СДБ).[5][7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „U hotelu Sutjeska na Tjentištu”. foto.mij.rs. n.d. 
  2. ^ „Dolazak u kasarnu u Bileći”. foto.mij.rs. n.d. 
  3. ^ „Dolazak u Trebinje”. foto.mij.rs. n.d. 
  4. ^ „Poseta gradilištu HE Trebišnjica”. foto.mij.rs. n.d. 
  5. ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 257.
  6. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 239.
  7. ^ Lopušina 2014.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967.  COBISS.SR 512366511
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084
  • Lopušina, Marko (2014). Ubij bližnjeg svog — jugoslovenska tajna policija 1945—2002. Beograd: Marso.  COBISS.SR 210709004