Хронологија СФРЈ и СКЈ април 1966.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току априла месеца 1966. године.
← март | Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1966. | мај → | |||||||||||||||||||||||||||
П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
5. април[уреди | уреди извор]
- У Љубљани, од 5. до 7. априла одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Словеније, коме је присуствовало 692 делегата и гостију. Председница Главног одбора ССРНС Вида Томшич је у уводном реферату нагласила да је истински утицај човека у друштву мерило успеха Социјалистичког савеза и да корене етатизма и бирократизма можемо подрезати једино путем непосредног самоуправљања. На крају Конгреса изабран је нови Главни одбор на челу са Видом Томшич и усвојена резолуција са задацима ССРНС.[1]
- У Београду умро Ђорђе Бошковић Бата (1906—1966) учесник Народноослободилачког рата и друштевно-политички радник СР Србије и АП Војводине. Сахрањен је у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу.[2][3]
10. април[уреди | уреди извор]
- Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, од 10. до 12. априла, у пратњи секретара ЦК СК БиХ Цвијетина Мијатовића, председника Скупштине СР БиХ Ратка Дугоњића и председника СУБНОР Југославије Ђуре Пуцара, боравио у посети Босанској крајини. Тито се са босанскохерцеговачким руководиоцима сусрео у Бихаћу, одакле су отишли у Дрвар, где је обишао Фабрику целулозе, а потом говорио на митингу. Из Дрвара је отишао у Босански Петровац, а потом поново у Бихаћ, где је преноћио. Другог дана посете, посетио је спомен-музеј Првог заседања АВНОЈ-а и Фабрику текстила у Босанском Петровцу, а потом разговарао са представницима општинских власти из Бихаћа, Цазина, Босанске Крупе и Велике Кладуше. Из Бихаћа је отишао у Бања Луку, а успут се Плави воз задржао на железничким станицама у Босанској Крупи, Босанском Новом и Приједору, где се окупио већи број грађана. Током дводневне посете Бања Луци, Тито је посетио Споменик палим Крајишницима, фабрику „Руди Чајавец” и фабрику целулозе и вискозе, а у Дому културе је разговарао са представницима општинских власти бањалучког среза. Приликом повратка за Београд, Плави воз се задржао на железничкој станици у Новој Градишки, где га је дочекало доста грађана.[4][5][6][7][8]
18. април[уреди | уреди извор]
- Председник СФРЈ и генерални секретар СКЈ Јосип Броз Тито, од 18. до 23. априла, боравио у посети Социјалистичкој Републици Румунији. На аеродрому у Букурешту дочекали су га генерални секретар Румунске КП Николаје Чаушеску и други високу руководиоци. У току посете обављени су разговори са Чаушескуом и председником Државног већа Киву Стојком са којима су размењена мишљења о билатералним односима, међународној ситуацији и стању у међународном радничком покрету. Тито је 20. и 21. априла боравио у Брашову, где је посетио Индустријски комбинат, а 22. априла је у Букурешту присуствовао митингу југословенско-румунског пријатељства.[9][4][10]
22. април[уреди | уреди извор]
- На заједничкој седници Савезног и Привредног већа Савезне скупштине, на којој су разматрана текућа питања кретања привреде и усвојени закључци у којима је истакнуто да се инвестиције у основна и обртна средства морају заснивати само на реалној акумулацији.[9]
26. април[уреди | уреди извор]
- У Загребу, 26. и 27. априла одржан Четврти пленарна седница Централног комитета Савеза комуниста Хрватске на коме се расправљало о позитивним резултатима дотадашњих привредних кретања. На Пленуму је наглашено да реализацију циљева реформе, ипак отежавају неки моменти — преспора модернизација привреде, нерешено питање девизног и кредитног система и најамни менталитет унутар дешавања у радним јединицама. Усвојена је Резолуција о актуелним проблемима образовања, у којој је истакнуто да се даљи развој образовања темељи на интеграцији друштвеног рада, заснованог на принципима самоуправљања.[9]
у току априла[уреди | уреди извор]
- У Новом Саду одржана Једанаеста покрајинска конференција Савеза омладине Војводине на којој је разматрана активност омладинске организације у остваривању одлука Осмог конгреса СКЈ. На Конференцији је истакнут значај образовања као елемента целокупне друштвене активности, позитивно је оцењен резултат учешћа омладине на раднима акцијама — Ауто-пут ’63, Скопље ’63 и Јадранска магистара ’64 и пружена је подршка овом виду активности младих. Такође, позитивно је оцењен рад Омладинских партијских школа.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 252.
- ^ „Умро Ђорђе Бошковић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 6. 4. 1966. стр. 4.
- ^ „Сахрањен Ђорђе Бошковић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 4. 1966. стр. 6.
- ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 237.
- ^ „Dolazak u Dom kulture u Drvaru”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Šetnja po Bosnaksom Petrovcu”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Poseta Muzeju AVNOJ-a u Bihaću”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Polaganje venca na Spomenik palim Krajišnicima”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 253.
- ^ „Doček na aerodromu u Bukureštu”. foto.mij.rs. n.d.
Литература[уреди | уреди извор]
- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967. COBISS.SR 512366511
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084