Хронологија СФРЈ и СКЈ јануар 1966.
.svg)
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јануара месеца 1966. године.
| ← децембар ’65. | Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1966. године | фебруар → | ||||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
1. јануар[уреди | уреди извор]
- На Брду код Крања председник СФРЈ Јосип Броз Тито примио америчког дипломату и специјалног представника Ејверела Харимана, који му је пренео личну поруку председника САД Линдона Џонсона. Разговори између Харимана и Тита односили су се на међународну ситуацију, укључујући проблем у Вијетнаму.[1][2]
7. јануар[уреди | уреди извор]
- У Београду одржана Трећа пленарна седница Централног комитета Савеза комуниста Србије на којој је разматрана анализа избора и састав организација СК у предузећима, као и општинских и среских комитета СК. Поднесена је такође, информација о организационим изменама и неким питањима метода рада СК Србије након Петог конгреса СКС и извештај о раду Извршног комитета ЦК СК Србије након Другог пленума.[3]
8. јануар[уреди | уреди извор]
- У Хали 3 Београдског сајма, 8. и 9. јануара, одржана два полуфинала прве „Гитаријаде”, на којој је учествовало 17 група из читаве Југославије. Финално вече одржано је 13. фебруара у Хали 1.[4]
10. јануар[уреди | уреди извор]
- Одржана седница Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије на којој су разматрана актуелна друштвено-економска и политичка питања развоја пољопривреде и села. Након седнице, којој је председавао Јосип Броз Тито, ова питања разматрана су у Комисији ЦК СКЈ за друштвено-економске и политичке односе у привреди и Комисији Савезног одбора ССРНЈ за актуелна питања пољопривреде и села.[3][1]
13. јануар[уреди | уреди извор]
- У Новом Саду, 13. и 14. јануара одржана Девета покрајинска конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије за Војводину, на којој су разматрани резултати у остваривању одлука Петог конгреса ССРНЈ, Осмог конгреса СКЈ и новог Устава СФРЈ. Истакнуто је да акумулативна способност привреде АП Војводине, иако побољшана у протеклом периоду, заостаје за привредом федерације, чему нарочито доприноси застарела индустрија и високо учешће пољопривреде у привредној структури.[3]
16. јануар[уреди | уреди извор]
- У Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби, преминуо књижевник и револуционар Чедомир Миндеровић (1912—1966). Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, као један од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, изграђеној годину дана раније.
23. јануар[уреди | уреди извор]
- У Ријеци умро Томица Поповић (1915—1966) учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.[5]
24. јануар[уреди | уреди извор]
- У Сарајеву, од 24. до 27. јануара, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине, коме је присуствовало преко 700 делегата и гостију. Извештај Главног одбора о раду СССРН између два конгреса поднео је Есад Церић, председник Главног одбора. На Конгресу су сумирана искуства и остварења постигнута у друштвено-економском, политичком и културном развоју СР Босне и Херцеговине од Петог конгреса ССРНБиХ. Разматрана је улога Социјалистичког савеза у креирању опште политике даљег развоја БиХ и читаве земље. Конгрес је завршио рад избором чланова у Главни и Надзорни одбор и усвајањем Резолуције и даљим задацима ССРНБиХ.[6]
- У Приштини, 24. и 25. јануара одржана Седма покрајинска конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије за Косово и Метохију, на којој су разматрана питања остваривања основних привредних и политичких циљева утврђених на Шестој покрајинској конференцији, а у циљу извлачења АП Косово и Метохија из привредне и укупне заосталости. На крају Конференције изабран је Покрајински одбор ССРНС за Косово и Метохију и Надзорни одбор.[3]
26. јануар[уреди | уреди извор]
- У незваничној посети СФР Југославији, од 26. до 29. јануара, на позив председника Савезног извршног већа Петра Стамболића, боравио председник Министарског савета Социјалистичке Републике Румуније Јон Георге Маурер. Током посете Маурер је водио разговоре са председником Савезне скупштине Едвардом Кардељом, председником СИВ Петром Стамболићем и чланом ЦК СКЈ Кочом Поповићем, а 28. јануара га је примио председник СФРЈ Јосип Броз Тито.[6][7]
у току јануара[уреди | уреди извор]
- У Београду одржана додела „Нинове награде“ за 1965. годину, а њен добитник био је Ранко Маринковић за роман Киклоп.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 236.
- ^ „Prijem Harimana na Brdu kod Kranja”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 250.
- ^ „50 година од прве Београдске гитаријаде”. www.rts.rs. 13. 2. 2016.
- ^ Narodni heroji 2 1982.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 251.
- ^ „Prijem J.G. Maurera”. foto.mij.rs. n.d.
Литература[уреди | уреди извор]
- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967. COBISS.SR 512366511
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
.svg){kind=small}
