Хрватско револуционарно братство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Хрватско револуционарно братство или ХРБ је била терористичка и политичка организација хрватских емиграната у Аустралији. Основали су је 1961. године Геза Пашти, Јуре Марић, Илија Толић и Јосип Облак. Они су прије тога били чланови Хрватског ослободилачког покрета (ХОП-а), али су због недјеловања ХОП-а основали своју организацију.[1] Основна начела, објављена 1961. године у Шведској су била:

„ХРБ је борбена организација са задаћом ослобођења хрватског народа од туђинског насиља и поновно ускрисити државу Хрватску, ХРБ „послужит ће се свим расположивим средствима, укључујући и употребу оружја да се коначни циљ оствари“ у новом хрватском народу неће бити повлаштених класа...”

Организација[уреди]

Према службеним југославенским подацима до 1965. године основане су подржнице ХРБ у цијелој Европи и имале су око 50 припадника. Према истом извору ХРБ је у Сиднеју основао организацију „Хрватска младеж“ која издаје часопис „Узданица“. ХРБ у свом власништву има бројне објекте чијим се приходима финансира уз скупљање прилога и чланарина. Сваки члан полагао је заклетву и имао конспиративно име.[1] ХРБ је дјеловала до службеног распуштања 1996. године. Крилатица организације је била „Живот за Хрватску“.

Западна Немачка је забранила рад ХРН на својој територији 1976.[2]

Акције[уреди]

  • Група Толић-Облак; Три тројке диверзаната послане у Југославију 1963. године. Диверзије нису успјеле, а диверзанти су похватани и осуђени на дуготрајне временске казне;
  • акција Бугојно 1972.;
  • диверзија у Клубу Југословена у Паризу 1966.;
  • покушај диверзије на далеководу и прузи Загреб-Ријека 1967.;
  • припрема атентата на Тита 1967.;
  • диверзија на конзулат СФРЈ у Мелбурну 1967.;
  • припрема бомбашких напада на авионе, аутобусе и возове 1968. са циљем ометање туристичке сезоне у Југославији;
  • диверзија на гостионицу у Схевенингену у којој генерални конзулат организује конзуларне дане;
  • бомбашки напад на биоскоп „20. октобар“ у Београду 1968. када је једна особа погинула и 85 рањено;
  • покушај убиства југословенског конзула у Њемачкој 1966.;
  • убиство домара конзулата у Штутгарту 1966.;
  • покушај убиства шефа Југословенске војне мисије у Берлину 1969.;
  • рањавање вицеконзула СФРЈ у Лиону;
  • покушај саботаже туристичке сезоне 1975. (акција "Кактус"); .[1]

Значајни чланови[уреди]

Неки чланови ХРБ:

  • браћа Андрић
  • Блаж Краљевић
  • Гезе Пашти
  • Јосип Сенић
  • Паво Вегар
  • Мирко Власновић
  • Илија Главаш

Они су некада били чланови ХОП-а али су напустили организацију када су увидјели да своје циљеве не могу постићи политичким путем.

Литература[уреди]


Види још[уреди]

Извори[уреди]