Црква Светог Преображења у Смедеревској Паланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Преображења у Смедеревској Паланци
SPalanka, Crkva Svetog Preobraženja.jpg
Црква Светог Преображења у Смедеревској Паланци
Опште информације
Место Смедеревска Паланка
Општина Смедеревска Паланка
Држава  Србија
Време настанка крај 19. века
Тип културног добра Споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Регионални завод за заштиту споменика културе
Седиште Смедерево
Адреса Улица деспота Ђурђа 37 11300
Званични веб-сајт

Црква Светог Преображења у Смедеревској Паланци, као један од карактеристичних примера српске сакралне архитектуре с краја 19. века, подигнута је у периоду од 1865. до 1890. године, као непокретно културно добро има статус споменика културе.[1]

Изглед[уреди]

Архитектура[уреди]

Црква је у основи подужна једнобродна грађевина подељена на олтарски простор, наос који је у предолтарском простору проширен певницама са северне и јужне стране и припрату са галеријом и звоником. Декорацију фасада карактеришу наглашен двопојасни сокл, стилизована малтерска обрада која имитира зидање у правилном слогу, фриз слепих аркада испод кровног венца, са акцентом на три куполе над наосом и певницама и витки звоник над припратом. Дух Ханзенове школе најуочљивији је у разбијању монотоније фасада постављањем у белом камену клесаних улазних портика са балдахином и прозорских отвора у виду бифора, трифора, квадрифора и розета.

Живопис[уреди]

Живопис и иконе на иконостасу радио је 1902-1903. године Стева Тодоровић, један од најзначајнијих представника српског романтизма, са супругом Полексијом и сликарима своје сликарске радионице. Избор тема изведених композиција, рађених техником уља на грундираној подлози, усаглашен је са симболиком простора, па су тако уз сцене са библијском и историјском тематиком заступљени и парадни портрети световних и црквених великодостојника. Иконостас паланачке цркве припада типу високих развијених иконостаса са неокласицистичким елементима. Од четрдесет и једне иконе распоређене у четири зоне, тридесет и осам осликао је Стева Тодоровић.

Црква поседује вредне примере икона, богослужбених књига, сасуда и црквеног мобилијара.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]