Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Координате: 44°39′13″N 20°53′30″E / 44.65361° СГШ; 20.89167° ИГД / 44.65361; 20.89167

Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева
5-Letnjikovac-Obrenovica 1383150432.jpg
Летњиковац Обреновића
Опште информације
МестоСмедерево
ОпштинаСмедерево
Држава Србија
Врста споменикаспоменик културе
Време настанка1865.
Тип културног добразаштићен споменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево
СедиштеСмедерево
АдресаДеспота Ђурђа 37 11300
Званични веб-сајт

Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева је припадао династији Обреновић као летњи двор, који је у историји дугој близу два века претрпео значајне промене. Данас је Летњиковац Обреновића један од репрезентативних објеката Владе Републике Србије, представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Историјат[уреди]

Поглед на виноград и вилу

Кнез Милош је купио 1827-1829. године од турског спахије виноград са воћњаком, ливадом и кућом „са три ложишта за парно купатило“, да би на имању ускоро подигао подрум са конаком и тиме трајно везао династију Обреновић за овај простор. Кнез Михаило је 1865. године овде изградио скроман једноспратни летњиковац, такозвани „Салон“ којим започиње успостављање владарске летње резиденције у Смедереву. Краљица Наталија је са архитектом Јованом Илкићем 1897. године унела значајне измене са идејом формирања летњег двора за младог краља Александра. Тада су летњиковцу дограђена два бочна ризалита, а декоративни елементи изведени су по угледу на швајцарске виле. Романтичарски изглед летњиковца из овог периода сачуван је само на старим разгледницама и фотографијама.

Летњиковац данас[уреди]

Након Другог светског рата „Краљев виноград у Смедереву“ постао је државна имовина, а летњиковац претворен у вилу затвореног типа „Златни брег“, тако да је скромни летњи двор династије Обреновић претворен у луксузно опремљену репрезентативну вилу за потребе протокола. Поводом одржавања Прве конференције несврстаних земаља у Београду извршена је радикална реконструкција виле у периоду 19571961. године према пројекту архитекте Богдана Богдановића. Тада је њен изглед потпуно измењен добивши одлике класицистичког здања. Салон је добио мермерни под и камин од белог мермера, а опремање ентеријера уметничким предметима и намештајем из разних епоха обавили су сликари Пеђа Милосављевић и Миодраг Б. Протић. Испред виле постављена је фонтана са бронзаном скулптуром Леде с лабудом, рад сликарке Оље Ивањицки.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]