Чедо Капор

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
ЧЕДО КАПОР
Čedo Kapor.jpg
Датум рођења(1914-04-07)7. април 1914.
Место рођењаТребиње
 Аустроугарска
Датум смрти20. март 2004.(2004-03-20) (89 год.)
Место смртиСарајево
 Босна и Херцеговина
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат
Народноослободилачке борбе
СлужбаИнтернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Чинпуковник у резерви
председник СУБНОР Југославије
Период19691974.
ПретходникЂуро Пуцар Стари
НаследникКоста Нађ
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Чедо Капор (Требиње, 7. април 1914Сарајево, 20. март 2004), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 7. априла 1914. године у Требињу. После завршене основне школе, изучио је графички занат у Београду.

Као млади радник приступио је радничком покрету, а 1936. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије. Због револуционарног рада више пута је хапшен, а 1936. је одговарао и пред Државним судом за заштиту државе.

Године 1936. године, отишао је у Шпанију где се у редовима Интернационалних бригада борио за одбрану Шпанске републике и против фашизма. У Шпанској републиканској армији је био политички радник у чети, батаљону и бригади. Године 1939. после пада Барселоне и пораза Шпанске републике, заједно са другим борцима Интернационалних бригада, одлази у Француску. У Француској се све до краја 1941. године налазио у концентрационим логорима Сен Сипријен и Гирс, где су били заточени борци Интернационалинх бригада.

Јануара 1942. године успео је да се преко Немачке пребаци у окупирану Југославију, где се одмах укључио у Народноослободилачку борбу. Током рата био је на дужностима:

  • инструктора Оперативног штаба НОП одреда Херцеговине
  • заменика политичког комесара Јужнохерцеговачког партизанског одреда
  • секретар Окружног комитета КПЈ за Херцеговину
  • политичког комесара Десете херцеговачке ударне бригаде
  • секретар Обласног Народноослободилаког одбора за Херцеговину

Био је члан Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) и Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ).

После ослобођења Југославије, 1945. године, налазио се на разним одговорним друштвено-политичким функцијама. Био је секретар Обласног комитета КПЈ за Херцеговину; министар саобраћаја у Влади Народне Републике Босне и Херцеговине; помоћник министра саобраћаја у Влади ФНРЈ; председник Савета за локалну индустрију и локалне послове Владе НР БиХ; директор Дирекције машиноградње и металне индустрије БиХ; председник Народног одбора Требињског среза; члан Извршног већа НР БиХ; секретар за саобраћај и путеве БиХ и председник Одбора за индустрију и саобраћај Скупштине Босне и Херцеговине.

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине и члан Председништва ЦК СК БиХ. Више пута је биран за посланика скупштине БиХ и посланика Савезне скупштине СФРЈ. Био је председник Ауто-мото савеза Југославије, председник Матице исељеника Босне и Херцеговине и председник Савезног одбора СУБНОР-а Југославије (до 1974. године када га је на овој функцији наследио Коста Нађ).

Умро је 20. марта 2004. године у Сарајеву. Син његовог рођеног брата Гојка, био је књижевник Момо Капор.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден народног ослобођења и Орден братства и јединства.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војна енциклопедија (књига четврта). Београд 1972. година.
  • Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.