Чкаљевац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Чкаљевац
Vanesa cardui.1.jpg
Vanessa cardui
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
V. cardui
Биномијално име
Vanessa cardui
(Linnaeus, 1758)
Vanessa cardui.png
Распрострањеност у Србији      присутан
Vanessa cardui. FE.png
Распрострањеност у Европи
Синоними
  • Papilio cardui Linnaeus, 1758

Чкаљевац[1] (лат. Vanessa cardui) врста је дневног лептира из породице шаренаца (лат. Nymphalidae).

Опис[уреди | уреди извор]

Доња страна крила
Гусеница чкаљевца

Основна боја горње стране крила је жућкасторозе. На врху предњих крила има беле мрље, а на задњим крилима има мале црне тачке.

Гусенице су тамносмеђе са чекињама на леђној страни и бледожутом пругом са бокова.

Врста се јавља током године у две генерације. Прва генерација се формира у периоду јун-септембар, када с пролећа јединке долећу са југа из Африке и Мале Азије, део продужава миграцију на север Европе, а у јесен се одвија повратна миграција.[2]

Vanessa cardui има распон крила 55—60,[3] а дужина предњих крила износи 27—29 милиметара.[2]

Гусенице у исхрани користе бројне врсте из фамилија Cucurbitaceae, Asteraceae, Fabaceae, Vitaceae, Malvaceae, Brassicaceae и Boraginaceae. Најчешћа је врста Cirsium vulgare. На једној биљци може се пронаћи више јединки, јер их одају крупне фекуле заостале у свиленој заштити коју испредају између листова.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Чкаљевац је полигина врста, што значи да се мужјак пари са већим бројем женки, континуирано током године, како би се осигурало потомство. Мужјаци су територијални. Број генерација зависи од географског подручја, а у лабораторијским условима изведено је чак осам. Ниједан стадијум није у стању да презимљава. Женке полажу зелена, издужена јаја са радијалним усецима на биљку хранитељку, којој младе гусенице одмах по еклозији приступају. Серицигена активност бележи се од наранијих ступњева. Како тече развој, сколуси који могу варирати у боји постају све уочљивији. Гусенице раних ступњева се од сличних разликују по паровима жутих сколуса на црном интегументу, субдорзално.[4]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Среће се на готово свим стаништима. Миграторна је врста која насељава већи део земљине кугле,[3] нема је једино у Јужној Америци. Зоогеографска припадност: централноамеричка врста. Станишта варирају од отворених ливада, долина и поља до урбаних и пољопривредних подручја. Врста показује изузетну адаптивну моћ, те нема преференција нити ограничења ни по питању надморске висине.[2]

Статус угрожености[уреди | уреди извор]

Према Међународној унији за заштиту природе (IUCN), врста у Европи није угрожена.

Синоними[уреди | уреди извор]

  • Papilio cardui Linnaeus, 1758

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  2. ^ а б в Јакшић, П & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд
  3. ^ а б Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik, HabiProt, 198 str. Beograd
  4. ^ Janz, Niklas (2005-11-01). „The Relationship Between Habitat Selection and Preference for Adult and Larval Food Resources in the Polyphagous Butterfly Vanessa cardui (Lepidoptera: Nymphalidae)”. Journal of Insect Behavior (на језику: енглески). 18 (6): 767—780. ISSN 1572-8889. doi:10.1007/s10905-005-8739-z. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide

Спољашње везе[уреди | уреди извор]