Bojan Ljubenović

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Bojan Ljubenović (Beograd, 12. аvgust 1972) srpski je satiričar, aforističar i dečji pisac.

Biografija[уреди | уреди извор]

Rođen je 12. avgusta 1972. godine u Beogradu. Diplomirani je pravnik, ali se bavi novinarstvom i pisanjem. Od 1998. do 2010. godine radio je kao novinar u Službi za informisanje Skupštine grada Beograda, pišući u „Beogradskim novinama“ i gradskoj novinskoj agenciji „Beoinfo“.

Od 2001. do 2003. godine pisao je kolumne za dnevni list „Borba“. Aforizme počinje da objavljuje u „Beogradskim novinama“, a potom i u čitav niz satiričnih časopisa „Ošišani jež“, „Danga“, „Etna“. Godine 2010. prelazi u „Večenje novosti“ na mesto urednika strane humora i urednika rubrike „Tako Reći Nezvanično – TRN“, gde radi i danas.

Njegovi aforizmi i priče prevođeni su na bugarski, mađarski, makedonski i italijanski.

Redovni je saradnik satiričnog elektronskog časopisa ETNA i satiričnog portala njuz.net.

Objavljena dela[уреди | уреди извор]

Bojan Ljubenović svoju prvu priču „Oči“ objavljuje u knjizi „Legenda za upućene“ (B92, 1992. godine) na konkursu za najbolju antirantnu priču. Potom slede knjige:

  • Pisma iz Beograda“, aforizmi (Gutembergova galaksija, 1998. god.)
  • Pocepani suncobran“, aforizmi o deci (Gutembergova galaksija, 2002. god.)
  • Beograd, live“, aforizmi o Beogradu (EPP, 2006. god.)
  • Koautor knjige „Metafore dr. Zorana Đinđića“ (EPP, 2004. god.)
  • Triput sečem i opet kratko“, satirične priče (EPP, 2009. god.)
  • Smejalice“, aforizmi za decu i detinjaste („Pčelica“ 2012.god)
  • Ljubav za poneti“, aforizmi o ljubavi („Binder“, 2013.)
  • Pisma iz Srbije“, (EPP, 2014.)
  • Trn u oku“, politički aforizmi (EPP, 2015.)
  • Knjiga za zaljubljene dečake“, „Knjiga za zaljubljene devojčice“ („Pčelica“ 2015.)
  • Crvena zvezda, moj fudbalski klub“, „Partizan, moj fudbalski klub“ („Laguna“ 2016)
  • Pisma iz Srbije“ (dopunjeno izdanje), „Laguna“ 2016.

Pozorište[уреди | уреди извор]

Bojan Ljubenović napisao je scenario za monodramu „Ima jedna zemlja“ po motivima knjige „Pisma iz Srbije“ koju od 2014. godine izvodi zrenjaninski glumac Jovica Jašin. Autor scenarija za dečju pozorišnu predstavu „Moja divna, luda porodica“, (po motivima knjige „Smejalice“), koju je ustupio na besplatno korišćenje osnovnim školama u Srbiji i Crnoj Gori.

Književne nagrade[уреди | уреди извор]

  • Mladi jež 2000.“, za najboljeg mladog satiričara Jugoslavije na Jugoslovenskim danima humora i satire u Pljevljima, Crna Gora
  • Prva nagrada 2007.“, za najbolju kratku priču na „Šabačkoj čivijadi
  • Vladimir Bulatović VIB 2007.“, nagrada lista „Politika“ za doprinos srpskoj satiri
  • Prva nagrada 2008.“, za najbolju kratku priču na „Šabačkoj čivijadi
  • Jovan Hadži Kostić 2009.“, nagrada lista „Večernje novosti“ za novinsku satiru
  • Treća nagrada 2010.“, za aforizme na „Šabačkoj čivijadi
  • Radoje Domanović 2010.“, nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu „Triput sečem i opet kratko
  • Vuko Bezarević 2013.“, nagrada za najbolju satiričnu priču na Jugoslovenskim danima humora i satire u Pljevljima, Crna Gora
  • Letnji erski kabare Čajetina 2013.“, prva nagrada za dečje aforizme
  • Dragiša Kašiković 2014.“, za satirično stvaralaštvo
  • Treća nagrada 2014.“, za satiričnu priču na „Šabačkoj čivijadi
  • Tipar 2015.“, nagrada za najbolju satiričnu knjigu na prostoru bivše Jugoslavije, za knjigu „Pisma iz Srbije“ , na Jugoslovenskim danima humora i satire u Pljevljima, Crna Gora
  • Radoje Domanović 2015.“, nagrada Udruženja književnika Srbije za knjigu „Pisma iz Srbije“.

Članstvo[уреди | уреди извор]

Osnivač je i predsednik UO nevladnine organizacije „Evropski pokret prijateljstva“. Član je Udruženja književnika Srbije i Beogradskog aforističarskog kruga.

Privatni život[уреди | уреди извор]

Oženjen je i otac dvoje dece. Živi i radi u Beogradu.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]