Британска Северна Америка
Британска Северна Америка
British North America | |||
|---|---|---|---|
| Химна Боже, чувај краљицу! | |||
 1783 — 1907 | |||
| Географија | |||
| Континент | Северна Америка | ||
| Земља | Британија | ||
| Главни град | Лондон | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | Енглески, Француски, Шкотски гелски | ||
| Религија | Англикализам, католицизам, Презвитеријанство, Адвентисти, Војска спаса, Методизам, Пентекостализам, Протестантизам[1] | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Монархија | ||
| — 1783–1820 | Џорџ III | ||
| — 1820–1830 | Џорџ IV | ||
| — 1830–1837 | Вилијам IV | ||
| — 1837–1901 | Викторија | ||
| — 1901–1907 | Едвард VII | ||
| Историја | |||
| — Оснивање | 1783 | ||
| — Укидање | 1907 | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Валута | Британска фунта Мејд бивер Канадска фунта Њуфаундлендски долар Новошкотски долар Долар Њу Брансвика Долар ОПЕ Долар БиСија Канадски долар | ||
| Земље претходнице и наследнице | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
| ||
| |||
| |||
.svg)
.svg)
.svg)
Британска Северна Америка (енгл. British North America, фр. Amérique du Nord britannique), је обухватао колонијалне територије Британског Краљевства у Северној Америци од 1783. године. Енглеска колонизација Северне Америке почела је у 16. веку у Њуфаундленду, затим јужније у Роаноуку и Џејмстауну у Вирџинији, и још значајније оснивањем Тринаест колонија дуж атлантске обале Северне Америке.
Колонијалне територије Британског Краљевства у Северној Америци знатно су проширене Париским уговором (1763), којим је формално завршен Седмогодишњи рат, који су енглеске колоније у Северној Америци називале Француским и Индијским ратом, а Француске колоније као „la Guerre de la Conquête”. Са коначном аквизицијом већег дела Нове Француске („Nouvelle-France”), британска територија у Северној Америци је више него удвостручена, а искључење Француске је такође драматично променило политички изглед континента.
Термин „Британска Америка” је коришћен за означавање колонијалних територија Британске империје у Северној Америци пре Декларације независности Сједињених Држава, најпознатије у обраћању Томаса Џеферсона Првом континенталном конгресу из 1774. године под насловом: „Сажети поглед на права Британске Америке”.[2]
Термин „Британска Северна Америка” је првобитно коришћен након Париског споразума (1783), којим је закључен амерички рат за независност и потврђена независност тринаест британских колонија које су формирале Сједињене Америчке Државе. Изрази Британска Америка и Британска Северна Америка наставили су да се користе за преостале британске територије у Северној Америци, али је термин Британска Северна Америка почео да се користи доследније у вези са провинцијама које ће на крају формирати Доминион Канаде, након Дурхамовиг извештаја (1839).[3]
Доминион Канаде је формиран у складу са Законом о Британској Северној Америци (БНА) из 1867. године, који се такође назива и Уставним актом, 1867. Након краљевске сагласности са Законом о БНА, три провинције Британске Северне Америке (Њу Брансвик, Нова Шкотска и Провинција Канада (која ће прерасти у канадске провинције Онтарио и Квебек)) удружиле су се да формирају „Један доминион под круном Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, са Уставом сличним у принципу Уставу Уједињеног Краљевства ,“ 1. јула 1867. године, датума Канадске конфедерације.[4]
Атлантско острво Бермуди (којим је првобитно управљала компанија Вирџинија и, са Бахамима, које се сматрало Северном Америком пре 1783), било је груписано са поморским провинцијама од 1783. до формирања Доминиона Канаде 1867. године, а након тога се сврстало заједно са колонијама у Британској Западној Индији (иако је Енглеска црква наставила да ставља Бермуде под Њуфаундленд, до 1919).
Током свог трајања, Британска Северна Америка је обухватала колонијалне територије Британског Краљевства у Северној Америци од 1783. до 1907. године, не укључујући Карибе. Ове територије укључују оне које чине данашњу Канаду, као и све или велике делове шест држава средњег запада САД (Охајо, Индијана, Илиној, Мичиген, Висконсин и североисточни део Минесоте), које су формиране од северозападне територије, и велике делове Мејна, који су првобитно били унутар француске територије Акадије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zinga, Dawn (19. 8. 2008). „Ontario's Challenge: Denominational Rights in Public Education”. Canadian Journal of Educational Administration & Policy (80): 19.
- ^ „Thomas Jefferson, 1774. "A Summary View of the Rights of British America"”. press-pubs.uchicago.edu.
- ^ Lord Durham, 1839. "Report on the Affairs of British North America from the Earl of Durham, Her Majesty's High Commissioner"
- ^ „Constitution Act, 1867”. Justice Laws Website. Department of Justice Canada. 2019-03-12. Приступљено 2021-07-22.
Извори
[уреди | уреди извор]- Maton, William F (1998). „British Columbia Terms of Union”. The Solon Law Archive. Приступљено 22. 6. 2016.
- Maton, William F. (8. 12. 1995). „Prince Edward Island Terms of Union”. Solon.org. Приступљено 18. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bailyn, Bernard (1988). The Peopling of British North America: An Introduction. ISBN 0394757793. excerpt and text search
- Cooke, Jacob E. Encyclopedia of the North American Colonies (3 vol 1993)
- Foster, Stephen, ed. British North America in the Seventeenth and Eighteenth Centuries. (Oxford History of the British Empire Companion) (2014) excerpt and text search; 11 essays by scholars
- Garner, John (1969). The franchise and politics in British North America, 1755–1867. U of Toronto Press.
- Gipson, Lawrence Henry. The British Empire Before the American Revolution (15 vol., 1936–70), extremely comprehensive study; Pulitzer Prize
- Morton, W. L (1969). The Kingdom of Canada: A General History from Earliest Times.
- Savelle, Max (1974). Empires To Nations: Expansion In America 1713–1824. online
.svg){kind=small}
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
