Пређи на садржај

Источни Ву

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Eastern Wu)
Територије Источног Вуа (означене зелено), 262. год.
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Источни Ву (кинески:wiktionary:东吴), такође познат као Сун Ву (кинески:wiktionary:孙吴) је држава која је постојала на југоистоку Кине у 3. веку, односно једно од Три краљевства настало након колапса династије Хан и распада земље. Настало је у Јангнану (делта Јангцекјанга), а главни градови су му били Јанканг (建業), данашњи Нанкинг, односно неко време Вучанг (武昌, у модерном Ечоуу у провинцији Хубеј). Држава је име добила по регији Ву, подручју јужно од реке Јангце којим је у доба краја династије Хан владао господар рата Сун Ћијен, који је био номинално подређен цару Лију Чану, који је у ствари био марионета северног господара рата Цао Цаоа. Сун Ћијен је испочетка био задовољан својим статусом регионалног велможе; међутим, након што је Цао Цаов син Цао Пи себе прогласио новим царем и тако створио државу Цао Веј, а исто учинио и Лију Беи, владар државе Шу Хан на југозападу Кине, године 229. је и Сун Ћијен следио њихов пример и прогласио нову царску династију Ву. У следећих неколико деценија је Источни Ву уживала релативан мир и просперитет, у њој се почео стварати посебан културни идентитет који ће допринети подели Кине на Северну и Јужну у каснијим периодима. Држава Ву се као самостални ентитет успела одржати најдуже од сва Три краљевства - године 280. је покорио Сима Јан, владар северне династије Ђин и тако поновно ујединио Кину у јединствену политичку целину.[1]

Династија Сун Ву

[уреди | уреди извор]
Постхумно име Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине
Конвенција за навођење: Лично име.
Цар Да
大皇帝 (Dà huángdì)
Таи-цу
太祖 (Tàizǔ)
Сун Ћијен
孙权 (Sūn Quán)
Хуанг-ву (黄武)
Хуанг-лунг (黄龙)
Ђија-х’ (嘉禾)
Ч’-ву (赤乌)
Таи-јуен (太元)
Шен-фенг (神凤)
222-229
229-231
231-238
238-251
251-252
252.
Цар Феи
废皇帝 (Fèi huángdì)
нема Сун Лијанг
孫亮 (Sūn Liàng)
Ђијен-сјинг (建兴)
Ву-фенг (五凤)
Таи-пинг (太平)
252-253
253-256
256-258.
Цар Ђинг
景皇帝 (Jǐng huángdì)
нема Сун Сју
孫休 (Sūn Xiū)
Јунг-ан (永安) 258-264.
Цар Мо
末帝 (Mòdì)
нема Сун Хао
孙皓 (Sūn Hào)
Јуен-сјинг (元兴)
Ган-лу (甘露)
Бао-динг (宝鼎)
Ђијен-хенг (建衡)
Фенг-хуанг (凤凰)
Тијен-ц’ (天册)
Тијен-сји (天玺)
Тијен-ђи (天纪)
264-265
265-266
266-269
269-271
272-274
274-276
276
277-280.

Библиографија

[уреди | уреди извор]