Пређи на садржај

Мишеви и пацови

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Muridae)

Мишеви и пацови
Временски распон: рани миоцен – данашњица[1]
Кућни миш, Mus musculus
Црни пацов
(Rattus rattus)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Натпородица: Muroidea
Породица: Muridae
Illiger, 1811
Типски род
Mus
Linnaeus, 1758
Подфамилије

Мишеви или мишеви и пацови (лат. Muridae) је породица која укључује велики број врста мишева и пацова.[2]

Најбројнија је породица сисара.[3] Обухвата око 140 родова са преко 650 врста природно распрострањених у Старом свету и Аустралији, док су поједине врсте уведене и на америчке континенте.[4] Понекад се породица посматра у ширем смислу, када обухвата све мишолике глодаре.

Име Muridae потиче од латинског mus (генитив muris), што значи „миш”, пошто сви прави мишеви припадају породици, а типичнији мишеви припадају роду Mus.

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Муриди се налазе скоро свуда у свету, иако многе подпородице имају ужи распон. Муриди се не налазе на Антарктику или на многим океанским острвима. Иако ниједан од њих није пореклом из Америке, неколико врста, посебно кућни миш и црни пацов, уведени су широм света. Муриди заузимају широк спектар екосистема од тропских шума до тундре. Јављају се фосоралне, дрвене и полуводене врсте мурида, иако су већином копнене животиње.[5] Обимна листа ниша испуњених муридима помаже да се објасни њихово релативно обиље.

Исхрана и зуби

[уреди | уреди извор]

Код мурида постоји широк спектар навика у исхрани, од биљоједа и свеједа до специјалиста који једу искључиво кишне глисте, одређене врсте гљива или водене инсекте.[5] Већина родова конзумира биљну материју и мале бескичмењаке, често чувајући семе и другу биљну материју за зимску потрошњу. Муриди имају широнатасне чељусти (предачко својство код глодара) и присутна је дијастема.[6] Муридима недостају очњаци и преткутњаци. Генерално, налазе се три кутњака (иако понекад само један или два), а природа кутњака варира у зависности од рода и навика храњења.

Репродукција

[уреди | уреди извор]

Неки муриди су веома друштвени, док су други усамљени. Женке обично производе неколико легла годишње. У топлим крајевима, размножавање се може одвијати током целе године. Иако је животни век већине родова генерално мањи од две године, муриди имају висок репродуктивни потенцијал и њихова популација има тенденцију да се брзо повећава, а затим драстично опада када су ресурси хране исцрпљени. Ово се често види у циклусу од три до четири године.[7]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Муриди су мали сисари, типично дуги око 10 cm (3,9 in) без репа, али у распону од 4,5 до 8 cm (1.8 до 3.1 in) код афричког пигмејског миша до 48 cm (19 in) код јужног џиновског пацова са витким репом. Они обично имају витка тела са љускастим реповима дужим од тела, и шиљате њушке са истакнутим брковима, али са великим варијацијама у овим општим особинама. Неки муриди имају издужене ноге и стопала, што им омогућава да се крећу скакућућим покретима, док други имају широка стопала и хватајући реп како би побољшали своју способност пењања, а трећи немају ниједно прилагођавање. Они су најчешће неке нијансе браон боје, иако многи имају црне, сиве или беле ознаке.[8]

Муриди углавном имају одлична чула слуха и мириса. Живе у широком спектру станишта од шума до травњака и планинских ланаца. Бројне врсте, посебно гербили, прилагођени су пустињским условима и могу дуго да преживе са минималном количином воде. Они конзумирају широк спектар хране у зависности од врсте, уз помоћ снажних мишића вилице и гризућих секутића који расту током живота. Зубна формула мурида је 1.0.0.1-31.0.0.1-3.

Муриди се често размножавају, често стварајући велика легла неколико пута годишње. Обично рађају између двадесет и четрдесет дана након парења, иако се то у великој мери разликује међу врстама. Млади се обично рађају слепи, без длаке и беспомоћни, иако се дешавају изузеци, као што је код шиљастих мишева.[8]

Еволуција

[уреди | уреди извор]

Као и код многих других малих сисара, еволуција мурида није добро позната, јер је мало фосила преживело. Вероватно су еволуирали од животиња сличних хрчку у тропској Азији у раном миоцену, и тек су касније настале врсте способне да преживе у хладнијим климама. Они су постали посебно уобичајене широм света током тренутне геолошке епохе, као резултат повезивања са људским миграцијама.[9][10][11][12]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Муриди су класификовани у пет потфамилија, око 150 родова и око 834 врсте.[13]

Потпородице[14]

[уреди | уреди извор]

У литератури

[уреди | уреди извор]
Отисак који приказује мачке и мишеве из немачког издања Езопових басни из 1501.

Муриди се појављују у књижевности, укључујући народне приче и бајке. У Шареном фрулашу из Хамелина, препричаваној у многим верзијама од 14. века, укључујући и ону браће Грим, хватач пацова намами градске пацове у реку, али градоначелник одбија да му плати. У знак освете, хватач пацова намами сву децу из града, да се никада не врате.[15] Мишеви се појављују у неким малим књигама Беатрикс Потер, укључујући Причу о два лоша миша (1904), Причу о госпођи Титлмаус (1910), Причу о Џонију градском-мишу (1918) и Кројачу из Глостера (1903), коју је описао Ј. Р. Р. Толкиен као можда најближу његовој идеји бајке, а остало су „басне о зверима“.[16] Међу Езоповим баснама су Мачка и мишеви и Жаба и миш.[17] У првом роману Џејмса Херберта, Пацови, (1974), једну скитницу напада и живог поједе чопор џиновских пацова; следе даљи напади.[18]

Систематика

[уреди | уреди извор]

Родови

[уреди | уреди извор]

Подродови

[уреди | уреди извор]

Врсте

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Aghova, Tatiana; Kimura, Yuri; Bryja, Josef; Dobigny, Gauthier; Granjon, Laurent; Kergoat, Gael J. (2017). „Fossils know it best: using a new set of fossil calibrations to improve the temporal phylogenetic framework of murid rodents (Rodentia: Myomorpha: Muroidea: Muridae)” (PDF): 16. S2CID 38794026. doi:10.1101/180398. Приступљено 29. 8. 2018. 
  2. ^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  3. ^ „Muridae”. Encyclopaedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2021. 
  4. ^ Basic Biology (2015). „Rodents”. 
  5. ^ а б „ADW: Subfamilies of Muridae”. animaldiversity.org. Приступљено 2015-11-08. 
  6. ^ „Muridae (Old World mice and rats, gerbils, whistling rats, and relatives)”. Animal Diversity Web. Приступљено 2015-11-08. 
  7. ^ Nowak, Ronald M. (1999-04-07). Walker's Mammals of the World. JHU Press. ISBN 9780801857898. 
  8. ^ а б Berry, R. J.; Årgren, G. (1984), Macdonald, D., ур., The Encyclopedia of MammalsНеопходна слободна регистрација, New York: Facts on File, стр. 658–663 & 674–677, ISBN 0-87196-871-1 
  9. ^ Savage, R. J. G.; Long, M. R. (1986), Mammal Evolution: an Illustrated Guide, New York: Facts on File, стр. 124, ISBN 0-8160-1194-X 
  10. ^ Jansa, Sharon. A.; Weksler, Marcelo (2004), „Phylogeny of muroid rodents: relationships within and among major lineages as determined by IRBP gene sequences” (PDF), Molecular Phylogenetics and Evolution, 31 (1): 256—276, PMID 15019624, doi:10.1016/j.ympev.2003.07.002, Архивирано из оригинала (PDF) 2008-12-17. г. 
  11. ^ Michaux, Johan; Reyes, Aurelio; Catzeflis, François (1. 11. 2001), „Evolutionary history of the most speciose mammals: molecular phylogeny of muroid rodents”, Molecular Biology and Evolution, 18 (11): 2017—2031, ISSN 0737-4038, PMID 11606698, doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a003743 Слободан приступ, Архивирано из оригинала 27. 11. 2005. г. 
  12. ^ Steppan, Scott; Adkins, Ronald; Anderson, Joel (2004), „Phylogeny and divergence-date estimates of rapid radiations in muroid rodents based on multiple nuclear genes” (PDF), Systematic Biology, 53 (4): 533—553, PMID 15371245, doi:10.1080/10635150490468701 
  13. ^ Burgin, C. J., Colella, J. P., Kahn, P. L. & Upham, N. S. How many species of mammals are there? J. Mammal. 99, 1–14 (2018)
  14. ^ Steppan, S. J. & Schenk, J. J. Muroid rodent phylogenetics: 900-Species tree reveals increasing diversification rates. PLoS One 12, e0183070 (2017)
  15. ^ Mieder, Wolfgang (2007). The Pied Piper: A Handbook. Greenwood. стр. 71 and passim. ISBN 978-0-313-33464-1. [мртва веза]
  16. ^ Tolkien, J. R. R. (2001). On Fairy-Stories. Tree and Leaf. HarperCollins. стр. 16. ISBN 0-007-10504-5. 
  17. ^ Gibbs, Laura (2002—2008). „Aesopica”. MythFolklore.net. Приступљено 21. 6. 2014. 
  18. ^ Holland, Steve (21. 3. 2013). „James Herbert obituary”. The Guardian. Приступљено 21. 6. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мишеви и пацови на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мишеви_и_пацови&oldid=29604598”