Пол Бија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Paul Biya)
Пол Бија
Лични подаци
Датум рођења(1933-02-13)13. фебруар 1933. (91 год.)
Место рођењаМвомека'а, Француски Камерун
РелигијаРимокатоличанство
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Народни демократски покрет
2. председниик Камеруна
6. новембар 1982
ПретходникАхмаду Ахиџо
Премијер Камеруна
30. јун 1975 — 6. новембар 1982.
Претходникфункација установљена
НаследникБело Буба Маигари

Пол Бија (франц. Paul Biya; 13. фебруар 1933 — ) је камерунски политичар и председник Камеруна од 1982. године.[1][2] Од 1975. године до 1982. године био је премијер Камеруна.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1933. године у месту Мвомека'а на југу тадашње колоније Француски Камерун.[1][2] Студирао је на неколико факултета у Француској, где је напослетку и дипломирао 1961. године. Након стицања незавосности Камеруна после 1960. године, радио је као званичник у камерунској влади и убрзо дошао под заштиту тадашњег председника Ахмадуа Ахиџоа. До 1968. године је добио титулу министра, а 1970. године министра државе. После формирања Камеруна као унитарне државе 1972. године, постао је премијер државе 1975. године.

Закон из 1979. године потврдио је премијера као званичног наследника председника државе. Тако је Бија постао следећи председник 1982. године, када је Ахиџо сишао с власти због слабог здравља.[1][2] Јавности је овај потез био радикалан, јер се није очекивало да ће Ахиџоа, који је био муслиман, на тој функцији наследити хришћанин Бија. Иако је планирао да се врати на власт кад му постане боље, између њега и Бије избио је сукоб који је завршио Ахиџовим протеривањем из Камеруна 1983. године.

На изборима одржаним 14. јануара 1984. године, Бија је освојио 98,98% гласова.[3] Преживео је покушај пуча исте године, за чије су организовање били осумњичени припадници из муслиманских редова. Међутим, Бија у духу националног јединства није покренуо хајку на њих.[3][4]

Поновно је био изабран за председника на изборима 24. априла 1988. године. Допустио је деловање опозиционих странака 1990, али је свједено победио на изборима 1992. године, освојивши 40% гласова. Опозиционари су га оптужили за лажирање избора. Победио је и на изборима 1997. године и 2004. године, али је њих опозиција бојкотовала.[5][6][7][8] Иако је устав из 1996. године бранио даље служење председничког мандата више од два пута, Бија је осигурао да национална скупштина укине то ограничење 2008. године. То му је омогућило да се кандидује и победи на изборима 2011. године са 77,9% гласова, чиме си је осигурао и шести председнички мандат.[9]

Женио се двапут. С првом супругом, која је умрла, усвојио је дечака који је био његово ванбрачно дете, а с другом има још двоје деце.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Profile of Biya at Cameroonian presidency web site (језик: француски)
  2. ^ а б в Biography at 2004 presidential election web site Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007).
  3. ^ а б Milton H. Krieger and Joseph Takougang, African State and Society in the 1990s: Cameroon's Political Crossroads (2000), Westview Press, pages 65–74.
  4. ^ Jonathan C. Randal, "Tales of Ex-Leader's Role In Revolt Stun Cameroon", The Washington Post, 15 April 1984, page A01.
  5. ^ Elections in Cameroon, African Elections Database.
  6. ^ "UK Home Office Immigration and Nationality Directorate Country Assessment – Cameroon", UNHCR.org.
  7. ^ "Cameroon's Supreme Court confirms Biya's re-election" Agence France Presse, 25 October 2004.
  8. ^ "President Biya is sworn in for another seven-year mandate." Архивирано на сајту Wayback Machine (25. новембар 2009), Cameroonian government website].
  9. ^ „Cameroonian president wins vote, extending 29-year-rule”. CNN. 22. 10. 2010. Приступљено 9. 1. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пол Бија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пол_Бија&oldid=26502215”