Phaseolus

Из Википедије, слободне енциклопедије
Phaseolus
Snijboonplanten Phaseolus vulgaris.jpg
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Rosids
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Потпородица: Faboideae
Племе: Phaseoleae
Потплеме: Phaseolinae
Род: Phaseolus
L. 1753
Врсте

око 70 врста

Синоними
  • Alepidocalyx (Piper)
  • Minkelersia (M.Martens & Galeotti)
  • Rudua (F.Maek.)

Phaseolus или пасуљ/грах је род једногодишњих зељастих биљака из породице бобова (лат. Fabaceae). Род чини око 70 врста биљака пореклом углавном са подручја Мезоамерике.[1] Плодови биљака из овог рода се узгајају од најранијих периода људске историје превасходно због својих семенки које имају високе нутритивне вредности. Познато је да су чак 4 врсте из овог рода узгајане због својих плодова на подручју Мезоамерике још у претколумбовско време.[2]

Најраширенија врста из овог рода која се данас узгаја на глобалном нивоу широм света је обични пасуљ (Phaseolus vulgaris).

У неким ранијим таксономским класификацијама овај род је обухватао знатно више врста, а које су укључивале и врсте из сродног рода Vigna. По савременим таксономским класификацијама род Phaseolus чине искључиво врсте аутохтоне на подручју Средње Америке.

Етимологија[уреди]

Биномијалну номенклатуру и име рода одредио је Карл фон Лине 1753. године, формирајући име рода на основу грчке речи за пасуљ φάσηλος.[3]

Опис рода[уреди]

Врсте из овог рода су зељасте, углавном једногодишње биљке пузавице. Листови су примарно сложени, непарно перасти и троделни. На лисној дршци се углавном налазе по три засебне лиске срцастог компактног облика.

Цветови су моносиметрчи, увек су двополни и са двобојним перијантом. Чашица се најчешће састоји од 5 сраслих листића, а некада је и двоусната. Круница је изграђена од 5 листића распоређених у три круга и има лептираст облик. Горњи, слободни и највећи крунични листић означава се као заставица (vexilum), два бочна и слободна листића као крила (allae), док два унутрашња и међусобно срасла листића граде чунић (carina).

Цвет најчешће садржи 10 прашника, знатно ређе између 5 и 9 прашника. У већини случајева долази до моноделфије, односно да срастања свих прашника у један снопић, а у знатно ређим случајевима један прашник, онај последњи и највиши, остаје слободан (такозвана диделфија). Опрашивање се најчешће обавља ентомофилно. Тучак се састоји од само једног оплодног листића, док се нектарије налазе у основи крунице или прашника. Цветови су груписани у гроздове, класасте или главичасте цвасти, док су ређе један до два цвета пазушасто постављена.

Плод је махуна унутар које се налазе семенке бубрежастог облика. Семенке свих врста садрже легумин и скроб. Храњиве материје се углавном магационирају у меснатим котиледонима.

Све биљке из овог рода су значајни азотофиксатори.

Нутритивна вредност[уреди]

У људској исхрани осушен плод се обично назива грах (пасуљ), док се зелена махуна назива боранијом (често и само махуном).

Осушене семенке
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 1.393 kJ (333 kcal)
60 г
Шећери 2 г
Прехрамбена влакна 25 г
1 г
24 г
Витамини
Витамин Б5
(16%)
0,8 mg
Фолат 9)
(99%)
394 μg
Минерали
Калцијум
(14%)
143 mg
Гвожђе
(62%)
8 mg
Магнезијум
(39%)
140 mg
Остали конституенти
Вода 12 г
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
Зелена махуна
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 129 kJ (31 kcal)
7 г
Шећери 1,4 г
Прехрамбена влакна 3,4 г
0,1 г
1,8 г
Витамини
Витамин А екв.
(4%)
35 μg
Витамин Ц
(19%)
16 mg
Минерали
Калцијум
(4%)
37 mg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Најзначајније врсте[уреди]

Од укупно око 70 врста које припадају овом роду најзначајније су: [4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Delgado-Salinas, A.; Thulin, M.; Pasquet, R.; Weeden, N.; Lavin, M. (2011). „Vigna (Leguminosae) sensu lato: the names and identities of the American segregate genera”. American Journal of Botany. 98 (10): 1694—715. PMID 21980163. doi:10.3732/ajb.1100069. 
  2. Rosales-Serna, R.; Hernández-Delgado, S.; González-Paz, M.; Acosta-Gallegos, J. A.; Mayek-Pérez, N. (2005). „Genetic Relationships and Diversity Revealed by AFLP Markers in Mexican Common Bean Bred Cultivars”. Crop Science. 45 (5): 1951. doi:10.2135/cropsci2004.0582. 
  3. Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon s.v. φάσηλος
  4. ILDIS Version 6.05

Спољашње везе[уреди]