Povratni tifus

С Википедије, слободне енциклопедије
Povratni tifus
SinonimiPovratna groznica
Typhus ukrainian family.jpg
Specijalnostiinfektolologija

Povratni tifus ili povratna groznica (febris recurrens, typhus recurrens, tick fever)), je akutna infektivna bolest sa karakterističnim kliničkim tokom i posebnim načinom prenošenja. Uzrokuje je nekoliko vrsta spiroheta iz roda Borrelia (zvana i Obermeier’s spirillum).[1] Kako bolest prenose vaši ili krpeljima, spada u grupu zoonza, ili vektorskih zaraznih bolesti.[2][3] [4]

Klinička slika se karakteriše relapsima ili ponavljajućim febrilnim epizodama (kojih može biti 2—10) u trajanju od 3 do 5 dana koje su odvojene poboljšanjem opšteg stanja ili periodom prividnog oporavka. Uspešno se leči antibioticima i simptomatskom terapijom.[5]

Nazivi[уреди | уреди извор]

Iako je izraz povratne groznice najadekvatniji, jer se radi o jednom obolajenju iz grupe groznica, nomenklatura nije jedinstvena, pa se za ovu grupu oboljenja koriste različiti nazivi: povratni tifus — evropska povratna groznica — povratna groznica — povratnica — tifus gladi — tifoidna groznica — rekurentna groznica — groznica gladi — krpeljska groznica — krpeljski rekurens.

Istorija[уреди | уреди извор]

Povratni tifus, tifoidnu ili povratnu groznicu, (febris reccurens) prvi je opisao irski lekar, Džon Ruti John Rutty 1697–1775), a njegovog uzročnika, spiralnu bakteriju iz roda Borelija (Borrelia) prvi je izolovao 1868. godine Oto Obermajer (Otto Hugo Franz Obermeier 1843–1873) [6][7]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Vaš — prenosilac vašljivog rekurensa
Krpelj — prenosilac krpeljskog rekurensa

Epidemiološki se razlikuju dv velike grupe povratnog tifusa, i to one čiji je prenosilac vaš i one koje prenose krpelji.[8][9]

Povratni tifus koji prenosi vaš

Povratni tifus koji prenosi vaš endemski se javlja samo u nekim delovima Afrike i južne Amerike. Izvor infekcije je čovek. Vaši se inficiraju sišući krv bolesnika za vreme febrilnog atake. U organima za varenje vašiju uzročnici se razmnožavaju i nakon sedam dana, hemolimfa je preplavljena borelijama.[10]

Češanjem i gnječenjem vašijui, utrljaju se uzročniei u lediranu kožu, sluzokožu i konjunktive oka. Da bi došlo do infekcije, neophodno je zgnječiti vaš, za šta je potreban i visok nivo vašljivosti, kao i postojanje mikrolezija kože (najčešće grubim češanjem). Interhumani prenos (sa čoveka) je nemoguć.

Povratni tifus koji prenosi krpelj

Povratni tifus koji prenosi krpelji, poznat i kao krpeljski rekurens, endemski se javalja u Americi, Africi, Aziji i Europi. Krpeljski rekurens se prenosi raznim vrstama krpelja, koji su se inficira sišući krv inficiranog glodara. Uzročnik prvo dospeva u digestivni trakt krpelja a onda u njegovu hemolimfu a iz nje u pljuvačne žlezde i ovarijum. Uzročnik krpelskog rekurensa se prenosi na čoveka ujedom krpelja.[11] Transovarijalnim putem, uzročnik se dugo održava u krpeljima. Kod krpeljskog rekurensa je, prema tome, pored glodara, izvor infekcije krpelj i čovek.[12]

Krpeljski rekurens je sezonska bolest, kada je maksimalna infestacija krpeljima u prirodnom okruženju, za razliku od vašljivog oblika bolesti, koji je zimskoprolećnog perioda.[13]

Etiologija i patogeneza[уреди | уреди извор]

Povratna grounica je naziv koji se primjenjuje za klinički slične ali etiološki različite rekurentne groznica. Artropodni vektori mogu biti meki krpelji iz roda Ornithodoros ili telesna vaš, što zavisi od geografske lokaciji[14][15].[9]

Mikrobiologija

Borelije su nežni, filamentozni mikroorganizmi, 8 do 30 m dugi, ušiljenih krajeva s 4 do 10 velikih, nepravilnih zavoja. Pojavljuju se u krvi za vreme febrilnog perioda i mogu se naći u unutarašnjim organima, najčešće u slezeni i mozgu.[16]

Vaš se inficira sišući krv bolesnika tkom febrilnog stadijuma bolesti. Spirohete se ne prenose direktno na čoveka; već onda kada se zgnječi vaš, one ulaze kroz oštećenu kožu ili ugrizno mesto.[17]

Na krpelje spirohete prelaze sa glodara koji služe kao rezervoar bolesti; ljudi se inficiraju kad spirohete iz pljuvačke ili ekskreta krpelja uđu u kožu prilikom uboda krpelja.[18]

Opisani su i oblici kongenitalna borelioza [19][20]

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Inkubacija bolesti je od 3 do 11 dana (u proseku 6 dana). Početak je iznenadan sa groznicom, iza koje nastaje visoka temperatura, tahikardija, jaka glavobolja, povraćanje, mialgije i artralgije a dosta često i delirijum.

Moguća je pojava eritematoznog makuloznog ili petehijalnog osipa na trupu i ekstremitetima; mogu biti prisutna i subkonjuktivalna krvarenja, i krvarenja u koži i sluzokoži, a može se pojaviti i blaga polimorfonuklearna leukocitoza.

U kasnijem toku bolesti može se pojaviti žutica, hepatomegalija, splenomegalija, miokarditis i zastoj srca, naročito kod bolesti koju prenose vaš. Povišena temperatura traje 3 do 5 dana, zatim naglo pada, što ukazujući na prekretnicu u bolesti.

Bolest traje od 1 do 54 dana (prosečno 18 dana).

Bolesnik je obično bez simptoma nekoliko dana do jedne nedelje ili više. Potom može slediti relaps, koji je u vezi sa cikličkim razvojem parazita. Javlja nagli povratak groznice i često artralgija i svi ostalih simptomi i znaci koji su ranije bili prisutni. Žutica je češća za vreme relapsa.

Bolest nakon relapsa prestaje kao i ranije, ali ako se ne leći može doći do razvoja još 2 do 10 sličnih febrilnih epizoda u intervalima od 1 do 2 nedelje. Težina svake sljedeće epizode je sve manja, te konačno dolazi do oporavka kad se u bolesnikovom organizmu razvije imunitet.

Komplikacije[уреди | уреди извор]

Komplikacije uključuju pobačaj, oftalmitis, egzacerbaciju astme i erythema multiforme. Moguća je pojava iritisa ili iridociklitisa i oštećenje centralnog nervnog sistema.

Dijagnoza i prognoza[уреди | уреди извор]

Za dijagnozu govori rekurentna vrućica, a potvrđuje ju nalaz spiroheta u krvi za vrijeme febrilnog stadija. Spirohete se mogu vidjeti mikroskopiranjem u tamnom polju ili u razmazima ili gustoj kapi obojanima po Wrightu ili Giemsi (Akridin narančasta boja za ispitivanje krvi ili tkiva osjetljivija je od bojanja po Wrightu ili Giemsi za razmaze periferne krvi). Budući da se krpelji na čovjeku hrane noću, a ubod im je bezbolan, većina bolesnika ne daje podatak o ubodu krpelja ali mogu dati podatak o noćnom boravku u spiljama ili seoskim objektima. Kod bolesti koju prenose krpelji, nakon intraperitonealne injekcije bolesnikove krvi u miša ili štakora, nakon 3 do 5 dana se u krvi dobivenoj iz repa životinje mogu naći spirohete u velikom broju.

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

Diferencijalna dijagnoza uključuje:

Profilaksa[уреди | уреди извор]

Infekcije koje prenose krpelji je teško sprečiti jer su mere za kontrolu krpelja često neadekvatne. Od pomoći mogu biti repelenti koji sadrže dietiltoluamid za kožu, odnosno permetrin za odjeću.

Terapija[уреди | уреди извор]

Kod groznice koju prenose krpelji, daju se:[21]

Antibiotici

Tetraciklin ili eritromicin 500 mg na usta svakih 6 h kroz 5 do 10 dana. Jednokratna peroralna doza od 500 mg bilo kojeg od ova dva leka, dovodi do izlečenja groznice koju prenose vaši.[22]

Doksiciklin 100 mg peroralno dva puta na dan, tokom 5 do 10 dana, takođe je delotvoran.

Eritromicin estolat 40 mg/kg/dan , podeljeno u 2 do 3 doze, daje se deci ispod 8 godina.

Kad povraćanje ili težina bolesti koja onemogućava peroralnu primenu, može se dati tetraciklin 500 mg u infuziji 100 ili 500 mL fiziološkog rastvora, jednom ili dva puta na dan (za decu iznad 8 godina, 25 do 50 mg/kg/dan, podeljeno u 4 doze)

Terapiju treba započeti rano, još za vreme febrilnog stadijuma ili tokom afebrilnog stadijuma ali nikako pri kraju febrilnog stadija, zbog opasnosti od Jarisch-Herxheimerove reakcije, koja je ponekad smrtonosna kod bolesti koju prenose vaši. Osoblje i oprema trebaju biti spremni za slučaj da tokom lečenja nastupi ova reakcija. Težina Jarisch-Herxheimerove reakcije kod povratne groznice koju prenose krpelji, može biti smanjena primenom paracetamola 650 mg peroralno 2 h prije i 2 h nakon prve doze tetraciklina ili eritromicina.

Simptomatska terapija

Dehidraciju i neravnotežu elektrolita treba korigovati infuzijama.

Za olakšanje teške glavobolje može se upotrijebiti kodein 30 do 60 mg PO svakih 4 do 6 h.

Mučninu i povraćanje treba lečiti dimenhidrinatom 50 do 100 mg peroralno (ili 50 mg IM) svakih 4 h ili proklorperazinom 5 do 10 mg peroralno ili intramuskularno 1 do 4 puta/dan.[23]

U slučaju insuficijencije srca indikovana je specifična terapija.

Prognoza[уреди | уреди извор]

Smrtnost je uglavnom od 0 do 5%, može biti značajno veća u vrlo mladih, starih, pothranjenih ili kondicioniranih bolesnika, trudnica ili za vreme epidemija bolesti koju masovno prenose vaši.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Schwan T (1996). "Ticks and Borrelia: model systems for investigating pathogen-arthropod interactions". Infect Agents Dis 5 (3): 167–81
  2. ^ Horton JM. Relapsing fever caused by borrelia species. In: Bennett JE, Dolin R, Blaser MJ, eds. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases, Updated Edition. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2015:chap 242.
  3. ^ Petri WA. Relapsing fever and other borrelia infections. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 322.
  4. ^ CDC (2015-09-10). „Relapsing fever home | CDC”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  5. ^ „Relapsing Fever - Infectious Diseases”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Moursund WH. Historical introduction to the symposium on relapsing fever. Moulton FR. A Symposium on Relapsing Fever in the Americas. American Association for the Advancement of Science. Washington, DC: 1942. 1-6.
  7. ^ Kelly AL, Raffel SJ, Fischer RJ, Bellinghausen M, Stevenson C, Schwan TG. First isolation of the relapsing fever spirochete, Borrelia hermsii, from a domestic dog. Ticks Tick Borne Dis. 2014 Mar. 5 (2):95-9. [Medline]. [Full Text].
  8. ^ Krause PJ, Hendrickson JE, Steeves TK, Fish D. Blood transfusion transmission of the tick-borne relapsing fever spirochete Borrelia miyamotoi in mice. Transfusion. 2014 Sep 23. [Medline].
  9. ^ а б „Relapsing Fever: Background, Pathophysiology, Epidemiology”. 2019-11-09. 
  10. ^ Wynns HL. The epidemiology of relapsing fever. Moulton FR. A Symposium on Relapsing Fever in the Americas. American Association for the Advancement of Science. Washington, DC: 1942. 100-5.
  11. ^ Teegler A, Herzberger P, Margos G, Fingerle V, Kraiczy P. The relapsing fever spirochete Borrelia miyamotoi resists complement-mediated killing by human serum. Ticks Tick Borne Dis. 2014 Oct. 5(6):898-901. [Medline].
  12. ^ Blevins SM, Greenfield RA, Bronze MS. Blood smear analysis in babesiosis, ehrlichiosis, relapsing fever, malaria, and Chagas disease. Cleve Clin J Med. 2008 Jul. 75(7):521-30. [Medline].
  13. ^ Barbour AG, Bunikis J, Travinsky B, Hoen AG, Diuk-Wasser MA, Fish D, et al. Niche partitioning of Borrelia burgdorferi and Borrelia miyamotoi in the same tick vector and mammalian reservoir species. Am J Trop Med Hyg. 2009 Dec. 81 (6):1120-31. [Medline]. [Full Text].
  14. ^ Cosson JF, Michelet L, Chotte J, Le Naour E, Cote M, Devillers E, et al. Genetic characterization of the human relapsing fever spirochete Borrelia miyamotoi in vectors and animal reservoirs of Lyme disease spirochetes in France. Parasit Vectors. 2014 May 20. 7:233. [Medline]. [Full Text].
  15. ^ Barbour AG. Microbiology, pathogenesis, and epidemiology of relapsing fever. UpToDate. Available at http://www.uptodate.com/online/content/topic.do?topicKey=tickflea/11713&selectedTitle=2~15&source=search_result#references. Accessed: November 25, 2008.
  16. ^ Barbour AG, Hayes SF. Biology of Borrelia species. Microbiol Rev. 1986 Dec. 50(4):381-400. [Medline].
  17. ^ „Borreliosis (Tick-Borne Relapsing Fever)”. IGeneX (на језику: енглески). 2018-01-11. Приступљено 2021-02-04. 
  18. ^ Dworkin MS, Schwan TG, Anderson DE Jr, Borchardt SM. Tick-borne relapsing fever. Infect Dis Clin North Am. 2008 Sep. 22(3):449-68, viii. [Medline].
  19. ^ Lescot, M., Audic, S., Robert, C., Nguyen, T. T., Blanc, G., Cutler, S. J., et al. (2008). The genome of Borrelia recurrentis, the agent of deadly louse-borne relapsing fever, is a degraded subset of tick-borne Borrelia duttonii. PLoS Genet. 4:e1000185. doi: 10.1371/journal.pgen.1000185
  20. ^ Manzano-Román, R., Encinas-Grandes, A., and Pérez-Sánchez, R. (2006). Antigens from the midgut membranes of Ornithodoros erraticus induce lethal anti-tick immune responses in pigs and mice. Vet. Parasitol. 135, 65–79. doi: 10.1016/j.vetpar.2005.08.004
  21. ^ „Relapsing fever: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  22. ^ Guerrier G, Doherty T. Comparison of antibiotic regimens for treating louse-borne relapsing fever: a meta-analysis. Trans R Soc Trop Med Hyg 2011; 105:483.
  23. ^ Hasin T, Davidovitch N, Cohen R, et al. Postexposure treatment with doxycycline for the prevention of tick-borne relapsing fever. N Engl J Med 2006; 355:148.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).