Ramonda nathaliae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ramonda nathaliae
Ramonda nathaliae.jpg
Ramonda nathaliae
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Angiospermae
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asteridae
Ред: Lamiales
Породица: Gesneriaceae
Род: Ramonda
Биномијална номенклатура
Ramonda nathaliae
Pančić et Petrović

Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда, колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda serbica за коју се сматра да се од врсте Ramonda nathaliae одвојила у самосталну врсту полиплоидијом током терцијара[1]. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.[2]

Опис биљке[уреди]

Ramonda nathaliae је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка[1].

Биљка има снажан ризом.

Листови су јој скупљени у приземну розету, елиптично-јајастог до јајастог облика, са израженом лисном дршком. По ободу су правилно и ситно назубљени[1]. На горњој страни листова се налазе разређене браонкасте длаке док се на ивици листова, доњој страни дуж нерава и лисној дршци налазе дугачке браонкасте длаке[1].

Цветна дршка излази из центра розете и висока је до 10 cm са 1—3 ређе 4—5 цветова. Круница је углавном тамно љубичасти, ређе беле боје; тањирастог облика са наранџастом основом. Најчешће је састављена од 4, а ређе од 5—6 круничних листића[1].

Плод је чахура са великим бројем ситних семена[1].

За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (Haberlea rhodopensis и Jankaea heldreichii)[2].

Број хромозома: 2n = 48.

Станиште и распрострањеност[уреди]

Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена на надморској висини од 350—2150 m. Насељава углавном северно експониране стене, али се среће и на стенама у одговарајућој шумској реликтној заједници као што је нпр. Fago-Colurnetum на Сувој планини. Ramonda nathaliae са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице као нпр. Erysimo-Ramondetum nathaliae[1]. Такође на стаништима где се преклапа са Ramonda serbica, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae (на Радованском камену изнад села Јелашница и на Облику у Сићевачкој клисури)[3]

Ramonda nathaliae је ендемит централног дела Балканског полуострва. Насељава следеће земље Републику Македонију, северну Грчку и Србију[1]. У Републици Македонији је честа у клисурама десних притока Вардара (Треска, Бабуна, Тополка, Црна река) и околним планинама (Јакупица, Кожуф, Козјак и Ниџе). У Грчкој се јавља у граничним областима са Републиком Македонијом (планине Тзена, Вермион, Ворас), а јавља се и у Епиру[1]. У Србији се јавља на Сувој планини (Трем, Мосор, Соколов камен, Голеш), у Јелашничкој клисури (Радовански камен, изнад села Јелашница), у Сићевачкој клисури (Облик изнад села Островица), на Шар Планини (падине Љуботена)[1].

Угроженост[уреди]

Због неприступачности највећег дела станишта, није примећено опадање бројности популација ове биљке. Међутим приступачни делови станишта (стене поред путева) као и мале локалне популације су у великој мери редуковане и угрожене су због експлатације од стране сакупљача[1]. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања[1].

Ramonda nathaliae се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост[1].

Симбол[уреди]

Наталијина рамонда као симбол Дана примирја у Првом светском рату

Наталијина рамонда се користи као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра и на сам дан празника у Србији.[4][5]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]