Белгород
Белгород рус. Бе́лгород | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Централни |
Област | Белгородска област |
Основан | 1596. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 356.426 |
— густина | 2.328,06 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 50° 36′ С; 36° 36′ И / 50.6° С; 36.6° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 130 m |
Површина | 153,1 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Сергеј Андрејевич Боженов |
Поштански број | 308000–309000 |
Позивни број | +7 4722 |
Регистарска ознака | 31,131 |
ОКАТО код | 14401 |
Веб-сајт | |
beladm.ru |
Белгород (рус. Бе́лгород) је град у западном делу Русије и административни центар Белгородске области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 356.426 становника.
Налази се у јужном делу Средњоруске висоравни, смештен је на десној обали Северског Доњеца (десна притока Дона), 695 km јужно од Москве, 40 km од границе са Украјином.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима Белгорода (средње вредности за период 1983-2005.) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 6,6 (43,9) |
12,3 (54,1) |
19,4 (66,9) |
25,6 (78,1) |
34,4 (93,9) |
35,7 (96,3) |
38,9 (102) |
36,3 (97,3) |
33,5 (92,3) |
27,6 (81,7) |
17,4 (63,3) |
8,9 (48) |
38,9 (102) |
Средњи максимум, °C (°F) | −3,0 (26,6) |
−2,9 (26,8) |
2,8 (37) |
13,2 (55,8) |
20,5 (68,9) |
23,9 (75) |
26,0 (78,8) |
25,2 (77,4) |
18,6 (65,5) |
11,1 (52) |
1,9 (35,4) |
−2,6 (27,3) |
11,3 (52,3) |
Просек, °C (°F) | −6,1 (21) |
−6,1 (21) |
−0,4 (31,3) |
8,9 (48) |
15,5 (59,9) |
19,4 (66,9) |
21,8 (71,2) |
21,2 (70,2) |
15,1 (59,2) |
8,0 (46,4) |
−0,4 (31,3) |
−5,6 (21,9) |
7,7 (45,9) |
Средњи минимум, °C (°F) | −10,0 (14) |
−9,9 (14,2) |
−4,0 (24,8) |
4,0 (39,2) |
9,7 (49,5) |
14,1 (57,4) |
16,8 (62,2) |
16,3 (61,3) |
10,9 (51,6) |
4,7 (40,5) |
−2,8 (27) |
−9,0 (15,8) |
3,5 (38,3) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −34,5 (−30,1) |
−29,7 (−21,5) |
−31,1 (−24) |
−9,7 (14,5) |
−3,1 (26,4) |
2,9 (37,2) |
8,7 (47,7) |
7,1 (44,8) |
−2,5 (27,5) |
−6,2 (20,8) |
−21,0 (−5,8) |
−32,1 (−25,8) |
−34,5 (−30,1) |
Извор: Метеоданные Белгородской области и worldweather.org (осадки) |
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље се први пут спомиње 1237. када су га разориле хорде Бату-кана. Поново је изграђен 1596. године по наређењу Бориса Годунова, као једна од бројних утврда изграђених за одбрану јужну границу од Кримских Татара.
Кад се руска граница помакла даље према југу, тврђава је запуштена, а град је додељен управи властели из Курска. Петар Велики га је посетио уочи битке код Полтаве. Драгунски пук је била стациониран у граду све до 1917. године.
За време битке код Курска, оближње село Прохоровка у Белгородској области је било место највеће тенковске битке у историји, 12. јула 1943. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 362832 становника.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 356.426 становника, 19.396 (5,75%) више него 2002.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
34.359 | 72.278 | 151.336 | 239.814 | 300.408 | 337.030[1] | 362.832 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.